Сваки алкохоличар живи живот неуспелих покушаја да престане. Алкохоличари често улазе и излазе из покушаја лечења 10 пута или више – али често због сваке пијанке зажале и обећају себи да се то неће поновити. Ово изграђује дубок осећај кривице и личног неуспеха. У свести многих алкохоличара, они схватају да је њихово понашање погрешно. Кад су у питању Христаделфијанци алкохоличари, ово је нарочито изражено. Сукоб између њихових веровања и њиховог понашања постаје неподношљив, а пијанство је лакши излаз. Једна анкета је показала да 48% Баптистичке заједнице користе алкохолна пића. Занимљиво је запазити да је 18% њих запало (у алкохолизам). Разлог је вероватно кривица… јер трпе већу кривицу када користе алкохол (6).
Кривица чини да се алкохоличар осећа прљавим и ружним. Без обзира на то колико жена алкохоличарака прекрива своје лице шминком, она је свесна ружноће свог лица. Кривица је део једне снажне опадајуће спирале. Алкохоличар зна да је он или она повредила Божији лик у ком су створени; да ли они могу или не могу ово речима изразизи није битно. На неком нивоу свсти они ово знају – а тим више ако су Христаделфијанци.