Предговор

Време је да се суочимо са проблемом алкохола у нашој заједници. Око 14 милиона Американаца има проблема са алкохолом ,(1) 43 % америчких породица има члана алкохоличара (2). Код 10 % Американаца на квалитет њиховог рада утиче алкохол. А цифре су најмање двоструке у Русији и другим деловима источне Европе. Ако би било која друга болест погодила неку нацију у толикој мери у коликој то чини алкохол, било би проглашено ванредно стање. Чињеница да смо ми Христаделфијанци не чини нас имуним на ове проблеме. То значи да се многи Христаделфијанци боре да живе са алкохоличарима који су им блиски и драги. Овај студиј написан је за њих; није усмерен на лечење алкохолизма самог по себи .

Ја сам на неки начин потпуно нестручан да бих написао овај студиј. Никада нисам био алкохоличар нити сам имао било каквих проблема са алкохолом. Одрасао сам у дому где је алкохол био доступан и коришћен, али никад прекомерно. Живим са супругом која такође умерено користи алкохол. Провео сам свој живот живећи и проповедајући у сиромашнијим друштвима света, и већину свог зрелог живота провео сам у бившем Совјетском Савезу. Овде имамо највећу појаву прекомерне употребе алкохола у свету. Радећи са људима – а фокус мог рада увек је био на појединцу – проблем алкохола се стално појављивао. Ја снажно осећам терет нарочито словенског света, а овде је као нигде другде алкохол наше највеће проклетство. Видео сам више него други, макар са стране, срамоту, бол и људску пропаст која се дешава у породицама које морају да живе са овим проблемом. Као резултат овог одлучио сам још 1990 да нећу пити алкохол. Чак и тада сам видео превише штете проузроковане пружањем примера алкохоличарима у " умереном пићу". И није ми било тешко да испуним то обећање. Алкохоличари не могу да пију умерено. Они једноставно не смеју да пију. Уопште. Имам тако пуно финих пријатеља хришћана који су алкохоличари. Мој поступак љубави према њима, у складу са мојом савешћу, било је да им кажем: " Слушај. Остави пиће. Потпуно. Ја не пијем; уопште. Ја то не радим теби иза леђа, кад не можеш да видиш, док седим у неком самотном ресторану крај пута или када девојка понуди вино у авиону. Дајем ти своју реч, ја не пијем. Ја те подржавам. Дакле, немој никада себи објашњавати да то можеш радити "умерено" јер ја то чиним. Ја то не чиним." Ово је моје лично схватање речи Павла о томе да се не раде ствари које су добре према нашој савести, али могу довести друге до спотицања. Чини се да је његово резоновање у Римљанима и Коринћанима да ми не би требали да радимо било шта, приватно или јавно, што би могло подстаћи неког верника да се врати ранијим поступцима који су били грешни. У првом веку то је било обожавање идола, итд. За нас, или бар за мене пошто живим живот у источној Европи, то је алкохол. Дакле, боље је не учинити ништа што би охрабрило неког верника "за кога је Христ умро" да се у овоме окрене назад. И то је такође моје разумевање заповести Старог Завета да се не ставља камен испред слепог, тј. Не чини ништа што ће одвести другога у пад. Потребна је "љубазност… љубав искрена" да " ни у чему не дајте спотицања" (2Кор.6:3,4). Чак и на свом венчању, ја сам био једини који није пио алкохол – чак ни гутљај због славља. Не кажем ово да бих се хвалисао на било који начин. То заиста није било никакво пожртвовање за мене. Не заговарам потпуну апстиненцију, иако то јесте мој лични став (3). То вам говорим јер знам да ће многи моји алкохолом погођени пријатељи и њихове породице прочитати ове речи, а и други такође. А и желим да вас подсетим одакле ја долазим. Овај студиј, међутим, није толико за алкохоличаре колико за њихове породице и пријатеље. Нарочито желим да схватите да сам видео, видео сам… искушења у којима сте. И као и вама, мени је стало, и због тога нисам окусио алкохол читавих 14 година (осим вина на причести) и у молитви сачинио сам овај студиј.

Данкен Хеастер

Рига, Латвиа