1.5 Природа греха и искушења
Овде можемо увести специфично Христаделфијско схватање ђавола. Не постоји ни змај ни особа звано ђаво тамо негде а која је одговорна за наша искушења, ни један Анђео који је пао са 99-ог спрата па чека да вас заскочи у тренутцима слабости. Ми сами имамо извор искушења у нашој сопственој психи, нашем разговору сами са собом, или нашем "срцу" како то Библија назива. А овај извор погрешне сугестије је стварни и важан "сотона" или противник. Не постоји ништа ван неке особе што може ући у њу и упрљати је – било да је алкохол или хероин. Грех настаје изнутра, "из срца човечијег" (Мк.7:15, 21-23). Људски ум је арена за важну духовну борбу.
Грех се по самој својој природи хвата за људски живот. Што се више практикује, чвршћи је тај захват . Мора да сте ово и сами искусили. Почините неки грех први пут. Дубоко сте шокирани сами собом после тога и брзо се покајете пред Господом. Следећи пут када то урадите, осећање шока и кајања су далеко слабија. Ако то урадите опет, и опет, и опет… то постаје начин бивствовања, а свест постаје углавном умртвљена. Код алкохолизма и наркоманије, ова чињеница се физички манифестује. Овиснику треба све више и више алкохола. То је болест која напредује, као што и сам грех напредује. Телесни метаболизам алкохоличара се мења, исто као што и духовна структура постаје такође обамрла, у порицању, и захтева све више телесног задовољења. Видим неке сличности са хомосексуалношћу. Нико није рођен као хомосексуалац. Па ипак ако се овај грех редовно практикује, хомосексуалци усвајају одређену психологију и вероватно чак и неке физичке промене што склоност према истом полу чини једном "природном" жељом. Али то је свеједно грешно. Њима је такође потребна помоћ, суочавање са Божијом речју, да се извуку из порицања, и подршка пуна љубави да би се променили.
Алкохолизам: састојак греха?
Добро познати пад у алкохолизам у који се уверило свако друштво код неких својих чланова можда је саставни део греха. Вино је симбол неколико ствари, али у последњој књизи Библије чине се да је један дефинитивни симбол зла (Отк.14:8,10; 16:19; 17:2; 18:3). За алкохоличара, "оно гризе као змија и трује као отровница" (Посл.23:29-32) Змија је саставни део греха; и такав је алкохолизам, каже Соломон. Лукавост змије открива се у томе како алкохоличар манипулише свим стварима да би постигао циљ пијанства. Вино и пијанство користе се као једна појава за Божији суд (Јер.13:9-14; 48:26). Можда је то због тога што пијанство само по себи постаје казна – особа физички и ментално постаје алкохоличар јер је ово Божија потврда њих у њиховом греху. Слично томе ако нека особа свесно одбија да прихвати Библијску истину, Бог им шаље јаку заблуду да можда неће моћи да нађу прави пут (2Сол.2:10).
Погрешно цитирање Светог писма
Сведочење о искушењима Господа у пустињи пружа увид у начин како "сатана" људског ума функционише. Ми чак можемо цитирати Свето писмо сами себи да би оправдали грех. У разговору са алкохоличарима Хришћанима, ако су искрени, вероватно ће доћи до признања да су злоупотребили Библијске текстове да би оправдали то што пију. Ако дискусије у којима учествујете воде до расправе о томе како Библија говори о вину на позитиван начин, следеће цртице могу помоћи:
- У Библијским временима, алкохолна пића имала су другачији контекст од овог данас. Технике дестилације биле су прилично ограничене; није било фрижидера, коришћене су порозне посуде што је дозвољавало ваздуху да дође у додир са вином у врењу, а чепови су ретко кад чврсто затварали. Алкохол се може дестиловати у било којој јачини само под "анеробичним" условима, тј. Када нема никаквог додира између ваздуха и течности. Процењује се да ништа није могло да ферментира, и има више од 10% алкохола а да се не претвори у сирће. Већина алкохолних пића вероватно су имала јачину од око 2% алкохола (7). Вина су често прављена кувањем "вина" – при чему испарава алкохол – додавањем воде, да се направи нека врста ликера. Тако су то била пријатна пића али је само употреба великих количина могла довести до пијанстав. Вина такође нису била доступна у великим количинама – када је вино истекло из Кане, био је проблем набавити још. Прављење вина било је једна индустрија по колибама. Тако вина јесу била алкохолна, али углавном слаба у поређењу са модерним винима која садрже 20% алкохола, и алкохолним пићима попут вотке од 40% или више.
- Утицаји вина употребљени су у неким Библијским пасусима као фигура или илустрација / слика у речима; али ово не оправдава пијанство. Пс.104:14,15 говори о благослову који " вино весели срце човеку". Ова фраза и оне око ње не говоре о ефектима плодова на телу људи, већ пре о утицајима једне добре жетве на осећања оних који их скупљају.
