Како и кад ваш вољени остави флашу заувек, са вашим проблемима можда неће бити готово. Погледајте овај чудни али тачни статистички феномен: Релативно велики број партнера прихвата назад своје партнере бивше алкохоличаре у породични живот. Он или она остаје трезан. Али они… напуштају отрежњеног партнера и ступају у брак… са другим алкохоличарем. Зашто и како ово може бити? Током периода алкохолзма, партнер (нарочито жена) преузима потпуни ауторитет. Морају да доносе одлуке без освртања на алкохоличара. Они знају најбоље. Они су у изванредној позицији моћи у вези. После трежњења, породица или веза мора се вратити на оно што је било пре – веза између ревноправних, без манипулације, супериорности, презирање оног другог. А ово је у ствари невероватно тешко. Оно што са собом доноси опраштање алкохоличару мора бити промишљено. То је заиста тешко, веома тешко. И опет, другарство са другима који су прошли кроз исто може бити од велике помоћи.
Параболу о старијем брату треба промислити. Можда је ово била основна порука параболе. Старији брат је у основи био љубоморан и пун самосажаљења. Осећао је да године његове стрпљиве покорности (а сигурно је проценио своју праведност) бивају заборављене само зато што се изгубљени син вратио. Он није опростио ништа – настављао је о томе како је изгубљени син потрошио очеву уштеђевину на курве. Братовљеви ранији греси били су највећи у његовом сећању и након што се брат очигледно променио. А резултат је био трагичан – он више није хтео да буде део Очевог другарства. Све због тога јер није хтео заиста опростити.