Закључци

На крају, поставиће се питање за све умешане у трагедију алкохолизма: Зашто ја? Зашто сам ја алкохоличар… зашто је моја судбина била да живим са алкохоличарем? Без прихватања да Бог не само да постоји већ има један озбиљан, моћан план да манифестује Себе у нама, и да су сви аспекти наших живота вођени да би на крају омогућили ово, ова питања остају трагично без одговора у многим неверничким умовима. Убеђен сам да правдни Бог неће на крају судити ни једном од Своје деце више него другима. Ми морамо свако од нас узети крст. Без обзира на то колико пута ћемо се спотаћи и пасти док га носимо – а чак је и наш Господ чинио тако на Свом последњем ходу до Голготе – над нама треба да доминирају слике ученика како носе крст после њега. Пут, стаза, пролаз који је наш Господ дао свакоме од нас ће се разликовати. За неке ће то бити алкохол; за друге, живот са брачним неверством, дрогама, физичким и менталним оштећењем. И тако се листа наставља, као да можемо прегледати приватне борбе сваког од Божије деце. Сви ми имамо стазу коју ћемо прећи, до покушаног опонашања Христа чему смо сви ми непорециво, неизбежно позвани. Како ми је то мој пријатељ Стив Џонсон једном рекао збуњен догађајима док смо се возили кроз снежна поља Летоније: "То је процес, а не производ". Или као што ми је други драг пријатељ Џон Стибс рекао у врелини личне трагедије у унутрашњости Аустралије, док смо седели на магловитој веранди у Бризбејну:" У питању је вожња, а не одредиште". Да ли ће члан ваше породице оставити алкохолизам није најбитније, на крају крајева. Јесте ваша реакција на то, која вас припрема за крајње одредиште у Царству. И ово је једина крајња сврха која је од највеће важности, ма колико је тешко то схватити док живимо своје животе у једном свету усредсређеном на личну срећу сад и овде.

Јеремија је видео како његов вољени народ гутају резултати њихових поступака и ставова. Он је схватио да тамо није било Божије милости нестали би сви они; и ми такође морамо бити захвални брижном Оцу шта ми сами нисмо алкохоличари. Јеремија је захвалио Богу: " Милост је Господинова што не изгибосмо са свијем, јер милосрђа његова није нестало; Понавља се свако јутро; велика је вјера твоја. Господин је део мој, говори душа моја; за то ћу се у њега уздати. Добар је Господин онима који га чекају, души која га тражи" (Плач 3:22-25) .