3.4 Нови живот

Неколико пута, Павле наглашава да смо променили статус при крштењу. Раније смо били изгубљени и безнадежно уплетени у свет греха. Сада, ми смо ослобођени тако што постојимо у Христу. Али ми смо још увек јако склони да у пракси живимо стари живот, упркос чињеници да смо у новом животу по статусу. Он описује особине старог живота и подстиче своје преобраћенике да престану да живе на начин као да су још увек тамо негде у изгубљеном свету који се копрца у блату. Дакле ево неколико примера:

-    Галаћанима је морало бити речено да ходају у Духу, да буду вођени Духом, ако су развили плодове духа пре него поступке тела (Гал.5:16-25). За Павла, тело је живот пре крштења:, Дух је начин живота после. Али Галаћани, променивши статус, још увек су живели по телу.

-    При крштењу, Ефежани су скидали старог човека и стављали на себе / облачили се у новог човека (Еф. 4:22,23 = Рим. 6:6). Али због тога су и даље морали да скидају ствари старог човека – гнев, лагање, итд. (Еф.4:25-28).

-    У ствари, ово је цео контекст Римљана 6, класично поглавље о крштењу. То није део проповедничког обраћања Павловог неверницима, које им објашњава шта је крштење. Он пише слабима, крштеним верницима, говорећи им да оставе стари живот због промене у статус која се догодила при њиховом крштењу. Пре крштења ми смо били у тами, "али сада сте светлост (тиме што сте крштени) у Господу: корачајте као деца светлости… у свој доброти и праведности и истини" (Еф.5,8,9).

-    Колошани су морали да "усмрте" ствари као што је блуд, иако су их усмртили при крштењу (Кол.3:5 = Рим.6:6). А описани су као да су раније живели у таквим стварима, као сада, они не чине њих (Кол.3:7). А јасно је да су и даље радили те ствари. Поново, Павле говори да они не раде те ствари према статусу, у Божијим очима, па зато не би требали да их раде у пракси.

-    Тит је требао подсетити Критску браћу да зато јер су опрани и препорођени при крштењу, због тога не би требали да говоре зло о другима, јер у прошлости они бејаху такви (Титу 3:2-6). Али они су и даље поступали тако, чак и након крштења! Па ипак – они су опоменути да се присете смисла њиховог крштења, и да живе у статусу који су тако добили пред Богом.

-    Упозоривши да непокајани блудници и пијанци неће бити у Царству Божијем, Павле наставља: "И такви бејаху неки од вас: али ви сте опрани, ви сте посвећени, ви сте оправдани и име Господа Исуса, и Духом Бога нашега" (1Кор.6:11). Освртање на прање, у име, Исуса, Духа, Бога… све је ово неминовно алузија на наше крштење у Име. И зато јер су били оправдани, сматрани безгрешним због њиховог крштења у Христу, због тога би они требали:

а) схватити да су им тела била храмови Светог Духа, и зато да славе Бога у духу и телу

б) схватити да нису само своји, да би живели живот тачно онако како они то желе

ц) поступати као да су стварно придружени Христу

д) допустити моћи Христовог васкрснућа и новог живота да делује у њима.

Сасвим јасно, Коринћани су и даље блудничили и опијали се. А, Павле каже да су они некада такви били. Јасно је да он мисли да су они променили статус – и да они треба да га живе у пракси. Али Павле копа дубље у психологији само-оправдања греха. Они су говорили да "Меса за стомак, и стомак за меса". Другим речима, ми имамо основне људске потребе и постоје начини да их задовољимо. Павлов одговор у основи јесте да ако смо у Христу, онда смо се заклели да усмртимо те потребе, и испуњавати их значи поступати као да су још увек здраво и добро. Даље, при крштењу сматра се да смо ми умрли за њих; и ми тражимо да живимо нови живот, оснажен васкрслим животом који је сада у Господу, чијем телу ми припадамо. Удобност и изазов су пред Христаделфијским алкохоличарима данас: Ви сте опрани, ви сте посвећени, ви сте оправдани, сматрани праведнима. Сетите се свог крштења. То се тада догодило. Сада, покушајте да живите тај живот. Поступајте, или бар покушајте да поступате, онако како вас Бог схвата. Алкохоличар мора да запамти, као што су и Римљани требали, огроман значај чињенице да су крштени. Они имају одговорност и такође огромну, неограничену могућност због овога. Подсетите их на то. Оставите неке фотографије или подсетнике на њихове ране дане у Господу у кући. Причајте о томе…

Плодови Духа укључују ставове свести који ће помоћи да се поплоча пут за истинску победу против алкохола. Директно суочавање наших најдубљих страхова – напр. Да алкохоличар никад неће престати да пије – могу понекад произвести сасвим супротну реакцију у нама; суочавање ојачава баш ону ствар које се бојимо. Ако алкохоличара суочи са проблемом директно и отворено други брат или сестра, он ће вероватно одмах посегнути за флашом. Једном кад је проблем уочен и жртва изван фазе порицања, није мудро гурати напред превише брзо превише хитро. Они који живе са њима треба да припреме терен понешто, охрабрујући жртву да свесно развије нека од следећих духовних особина:

Позитивно размишљање

Алкохоличар и његова / њена породица лако бивају ухваћени у синдром бори се или бежи . Победити проблем чини се превише; изгледа да је једина могућност побећи дубље од њега. Веровање у Божију истину, Колико год колебљиво, омогућава нам да постигнемо бар нешто основног позитивног размишљања. У Филипљанима 4:8 Библија то наглашава најједностванијим језиком: "Уосталом, браћо, што год је истинито, што год је часно, што год је праведно, што год је чисто, што год љубазно, што год је на добром гласу, ако је каква врлина, ако је каква похвала, на то мислите" (Е.Чарнић) . Покушајте да будете позитивни око тема које нису повезане са проблемом алкохола; тражите учешће у Господњем раду на начин који ће вам помоћи да превазиђете вашу разумљиву опседнутост проблемом алкохола који је око вас.

Контрола емоција и поступака

"Особа без само-контроле је једнако назаштићена као неки град срушених зидина “ (Посл.25:28). Ова особа ће бити рањива и често вођена негативним емоцијама. Њен завршетак описан је у Галаћанима 5:19-21 – пратећи проблеми могу укључити прељубу, сексуални неморал, мржњу, препирања, љубоморе, изливе гнева, себичне амбиције, завист и пијанство. Да би контролисао емоције, алкохоличар треба поново да научи да буде способан да их пепозна и идентификује – након можда година опседнутости алкохолом, личне емоције постају неважне. Алкохоличар губи везу са самим собом. Разговарајте са алкохоличарем о томе како се он осећа, и добићете поједностављене одговоре као "не осећам се добро"; али више од тога нису у стању да објасне. Стрпљив разговор са њим довешће до тога да он дефинише та осећања потање.

Усредсређивање на Исуса

Јасно усредсређивање на личност Исусову треба подстицати у свакоме од нас. " Имајте у себи исту мисао коју Христос Исус има" (Фил.2:5); "Све могу у ономе (Христу) који ме снажи" (Фил.4:13). Живот у Христу је у ствари развијање нових менталних навика: " Није нам, наиме, Бог дао плашљивог духа, него духа силе и љубави и разборитости" (2Тим.1:7).

Интимност са другима

Алкохоличари су у бити усамљени људи. " Јер ако падну, друг ће подигнути друга свога, а тешко ономе који је сам и падне, и нема друга да га подигне" (Про.4:10). Песник из 17-ог века Џон Дон имао је смисао с тим у вези: "Ниједан човек није острво". Другарство, значајно другарство са другима, замислио је Отац. То је Његов пут за нас. Бог нас је замислио тако да су нам потребни други људи: "Није добро да човек буде сам" (Пост.2:18). Може се догодити да породица и пријатељи који емоционално подржавају нису они који ће задовољити потребу алкохоличара. Али не може бити сумње да постоји велика терапеутска вредност у признавању наших грешака једни другима (Јак. 5:17) – снага и могућност чега слабе ако једна заједница подлегне оговарању и неистини. Наша потреба за другима није само Библијски вреднована: "Шта се дешава ако немамо блиских односа? Порука која се јасно и гласно јавља из научних доказа нагомиланих од средине 70-их је да имање разумног квантитета и квалитета друштвених односа јесте веома важно за менталну и физичку добробит" (10). Понекад је тешко породици алкохоличара да прихвате да он или она могу можда бити усамљени – јер они пружају подршку плаћајући високу цену, и "увек су ту" да рашчисте збрку. Али схватање алкохоличаревих потреба никако није признање да ви нисте успели; то је само реално увиђање потребе. Поново усредсредити жртву на друге само по себи извешће их из его-центризма који јесте алкохолизам. Најбољи пријатељи, наравно, била би браћа или сестре који су се борили и превазишли исту битку. 2Кор.1:6 каже да ако трпимо било шта, ми тако можемо тешити друге који имају исте патње. Исто тако јаке везе треба да буду изграђене из међу породица које трпе ; а то се једино може постићи извесним степеном отворености. Ово наравно не важи ако разочарамо друге трачарећи о ономе што су нам поверили, около братству.

Облици понашања унапређују и оснажују једни друге. Кад би само алкохоличар могао бити уведен у једну спиралу нагоре, најбоље кроз негу тела Христовог, онда је победа осигурана. Само један погрешан потез са алкохолом, и тако се лако може склизнути у спиралу надоле, лакше него што је ући у спиралу нагоре. Ово ће укључити повезивање у животу са онима који нису алкохоличари. Ми не смемо снабдевати тело (Рим.13:14) – Алкохоличар треба да избегава људе и места који ће поново стимулисати потребу за алкохолом. Једна студија је пронашла да "постоји директна веза између смртности од болести повезаних са алкохолом и либералности закона који управља доступношћу деловима земље… доступност алкохолних пића повећава количину алкохолизма у датом подручију" (11). Држање подаље од доступности јасно појачава шансе за превазилажење алкохолизма или повратка њему. Ми смо умешани у једно духовно ратовање, у битку ума, у којој присуство речи Божије у нашим срцима ојачава нас против греха (Пс.119:11).