1.2 Порицање

Порицање је кључ за алкохолизам. То је једина болест коју не увиђате, или нећете да увидите, да је имате. На другом путу који један алкохоличар прелази до менталног, физичког и моралног пропадања, обично прва ствар која нестаје је искреност. У почетку постоје ситне лажи.. И као прво, ту су лажи које онај који пије говори самом себи.

Попио сам само два…Нисам попио ништа недељу дана… Не пијем толико пуно као… (Том, Хозе, Сергеј, Светлана, Сара…)

Ово даље напредује до лагања онима који су око њега. Било какав покушај да се начне та тема са њим бива одбачен или он одбија да говори о томе. Са грехом се не суочава. Одмах стојимо насупрот једног моралног проблема. Лагање је грех, у овом контексту. А као што веома добро знамо из Светог Писма, грешно срце је лажљиво. (Јер.17:9). "Ђаво у нашим речима је преварант, он нас преваром одводи у грех. Ретко ми једноставно ојачамо себе у побуни против Бога и путева његових. Ми оправдавамо своје поступке, говорећи себи да смо посебан случај, да је у нашем случају наше понашање оправдано. Тако алкохолизам почиње са лагањем, себи самом, Богу, а онда и другима. Алкохоличар упада у стање живљења у мрежи лажи делом због тога што га они око њега на крају подржавају. Они лажу о томе колико он пије, покривају га, налазе изговоре. Несвесно, он изграђује заштитну мрежу која му омогућује да настави да пије. Ово не значи да су они око њега криви. Они су се једноставно нашли ухваћени у синдрому жабе – жаба ће искочити из кључале воде ако је убаце у њу. Али ако уђе у хладну воду а температура расте лагано, она остаје у врелој води, иако је она уништава. Или њега. Оно што трезни чланови групе која подржава алкохоличара треба да ураде је спознаја да то јесте једна посебна ситуација. Морају се суочити са реалношћу ако мисле доћи до напретка и било каквог повратка неком нормалном животу, или бар животу каквим га је Бог замислио. А болест алкохолизма је у томе да она тако функционише да не дозволи реалности да се умеша у њихова схватања. Алкохоличар ће се усредсредити на појединости - "Ја не једем храну од деце како си ме оптужила… стварно нисам… имаш нешто пара у свом новчанику сада… пио сам пиво а не вотку…" али ово је само начин да се избегне сагледавање ужасне комплетне слике и побегне од стварности. "налажење истине" у ширем смислу те фразе је у ствари суштина излечења. Алкохолизам је у ствари слом личности; излечење је поново формирање личности према Божијој замисли.

Како болест напредује, тако је и са лажима, и све више људи бива увучено у ту мрежу неискрености. Због тога је алкохолизам озбиљан грех како га види Библија. Јер су неистина и лаж сасвим супротни начини размишљања од онога што Отац тражи. Он нас јасно прозире, и ако у ово верујемо треба да будемо прозирни пред њим. Алкохоличар увек нешто комбинује да би био сигуран да ће му готовина и алкохол бити доступни, као и време и место за опијање. Лажи прикривају комбинације, а онда су потребне нове лажи да ове учине уверљивима. Животни стил лагање често доводи до лагања о стварима о којима и није требало лагати – то постаје нагонско. Ово периферно понашање алкохоличара мора се третирати приликом лечења – то није само случај узимања алкохола и потреба да се то заустави.

Класична грешка међу забринутима је да из алкохоличара извуку обећање да више никада неће пити. Код алкохолизма се ради о самозаваравању, лажима, поновним падовима. Део алкохолизма је да алкохоличар не испуњава таква обећања. Док не превазиђе фазу порицања. Даље, резултат прекршеног обећања је да то повећава код алкохоличара комплекс кривице и самопрезир, а ово су основни разлози зашто он или она уопште пије. То само продужава проблем.

Алкохолизам је тешко објаснити у смислу "зашто" се он дешава. Разлози за то су нам неухватљиви. А ми се уопште лакше носимо са неким проблемом ако знамо "зашто" се нешто догодило. Сама "тајанственост" алкохолизма је један фактор који нам отежава да прихватимо да је неко болестан. Ово се понекад са љубављу мора предочити алкохоличару. Прихватање необјашњивог тренутно баца алкохоличара у веру у Бога, нејасну "вишу силу" о којој Анонимни Алкохоличари говоре у њихових "12 корака". Тајанственост алкохолизма приморава човека да се окрене Богу: необјашњиво се мора прихватити. Сигурно је због овога психијатар атеиста Карл Јунг признао да је неспособан да излечи алкохолизам. То је изван домена лекова и изван домена психологије. Искууство у борби са грехом / болешћу учи да у ствари "путеви човека нису у њему самом; није на човеку који хода да управља својим корацима" (Јер.10:23). А ово објашњава зашто чак и алкохоличари неверници често наизглед имају неку повишену духовну свесност током својих борби. Оно што треба да урадимо је да применимо Божију истину на задатак да усправимо ове мушкарце и жене који се боре и да пробудимо њихову збуњену свест о потреби за Богом и Његовом истином.

Као примедба на крају – Запамтите да алкохолизам не зна за ограничења. Погодио је од председника до сељака у Русији (и све слојеве између). Постоји стереотип да су мушкарци погођени више него жене, али ово брзо постаје све мање истина чак и у Русији. У САД, отприлике 50% алкохоличара су жене. А примећено је да због тога што зе жене алкохоличари суочавају са јачим друштвеним жигом срама него мушкарци, њима је много теже него мушкарцима да изађу из фазе "порицања" . Њихове породице морају бити свесне ове чињенице.