JEDNA BIBLIJA MNOGO CRKVI

1. Da li je vaþno u ðta i kako verujemo ?

Naslov ovog izdanja, delimièno je objektivan, a delimièno subjektivan, ðto znaèi, delimièno istinit i èinjenièni, a delimièno pitanje rasprave.

Postojanje jedne Biblije i mnogo crkvi je nesumnjivo neosporno.

Da li je vaþno u ðta i kako verujemo? – pitanje je o kojem se dade raspravljati. Razumno je poèeti tamo gde je najveãe slaganje i jednakost, a to je da ja Biblija jedna i da je istinita. Naravno, postoji nekoliko verzija i mnogo prevoda, ali Biblija je jedna, bio jezik zapadni ili istoèni, arhaièni ili moderni. Tekst Biblije nije podloþan promenama. Postoje na hiljade uèenih ljudi koji se trude da otkriju nekakvu neistinu u Bibliji. Hiljade pisanih radova ima nameru uplitanja u Reè. Biblija je jedinstvena i reèi u njoj upotrebljavane su u pravom smislu. U svakom narodu je jednako, i Biblijsko jedinstvo je netaknuto.

Mnogo je crkvi koje deluju ravnopravno i samooèevidno. Postoje oni koji kaþu da ima mnogo imena, ali da je crkva jedna. To je misao koje prekriva razjedinjenost. Razlièita imena za razlièite sluèajeve. Istina je da ima sliènosti u nekim verovanjima, ali u globalu, razlika je zaista velika. Postoji razlika u uèenju između dve crkve i ponekad ta razlika postoji u osnovnim stvarima. Zatim, ponekad u istoj crkvi postoje ideje i prakse koje su suprotne jedna drugoj. U svakom sluèaju uèinak govori sam za sebe - neko traþi crkvu i na kraju se dovede do suza, jer ne moþe promeniti miðljenje kad se suoèi s tolikim brojem razlièitih crkvi skupljenih oko Biblije. Problem se poveãava s èinjenicom da razlièite crkve zahtevaju da im je osnova uèenja Biblija. Kako je doðlo do te situacije?

2. Razvoj razlièitosti

Kad su se Protestanti Reformisti suprostavili i kasnije odvojili od Rimske crkve, njihov  pokliè bio je: ''Biblija, samo Biblija, i niðta osim Biblije''.

Naglasak te borbe bila je teorija da ako ljudi èitaju Bibliju, otkrit ãe istinu o Bogu i Njegovom planu, odbacit ãe stare greðke i bit ãe ujedinjeni u zajednièkoj veri.

Jedno od najveãeg razoèaranja Protestantizma je da ta teorija nije funkcionisala. Umesto jedinstva, koje su utemeljitelji oèekivali, na terenu je postojala razlièitost miðljenja i poveãanje broja natecanja religijskih zajednica, ðto je rezultiralo religijskim haosom u danaðnjem hriðãanskom svetu. Jedan od razloga za moderni Ekumenski pokret je svesnost da postojanje mnogo razlièitih crkvi je prekor hriðãanstvu. Lièna sloboda, koja je bila osnovno obeleþje Protestantizma, proizvela je bað stvari koje su je oslabile, Protestanska crkva je tokom vekova poveãavala svoje razlièitosti.

Jel' bila teorija pogreðna – ideja da je uèenje Biblije samodovoljna i ljudima dobre volje i èista srca vidljivo i samodokazivo? Èinjenica da su rezultati daleko od idealnog ne èini teoriju neistinitom. Kako ãe se pokazati posle, postojali su i drugi èimbenici koji su uniðtili i ogranièili ujedinjene efekte religijske istine. Biblijska uverenja o samoj sebi dokazuju da je njeno uèenje sveobuhvatno i samodosledno. To je Boþji govor èoveku. Biblija opisuje da Bog govori vekovima preko svojih svetih proroka i na kraju On govori preko vlastitog sina Isusa Hrista. Ono ðto je govoreno preko proroka i sina, nama je otisnuto na stranicama Biblije. Ako ne èitamo Bibliju i briga nas za nju, Bog je tih.

Neki religiozni ljudi tvrde da doþivljavaju vizije i dobijaju lièna otkrivenja odvojeno od Biblije, ali velika veãina ljudi ne dobiva nikakav znak ili signal iz raja. Glas raja moþe se èuti u napisanim reèenicama Boþje reèi, u Pismu – i nigde viðe.

Osvrnimo se na Bibliju kao dovoljnu sama za sebe. Nað Gospod je èesto odbacivao ljude svog vremena – ne zbog èitanja Pisma, veã zbog toga ðto nisu þiveli prema tome ðto su èitali. Rekao je: ''Vi Pisma prouèavate, jer mislite da u njima imate þivot veèni! I bað ona svedoèe za mene. I neãete da dođete k meni da imate þivot'' (Jovan 5:39-40). Sadukejima je rekao, s obzirom na njihove stavove o vaskrsenju:  ''Varate se, jer ne razumete ni Pisma ni sile Boþje'' (Matej 22:29 )

''A za uskrsenje mrtvih niste li èitali ðta vam je Bog rekao: Ja sam Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev?''

Isus je rekao da  Bog govori generacijama, ali ignoriðuãi to, skreãu s pravog puta tj. zastranjuju.

3. Sveto Pismo

Apostol Pavle imao je pratnju u svojoj misiji propovedanja jevanđenja, Timoteja – sina  paganina iz Listrije. Dve Pavlove poslanice posveãene su tom mladom èoveku i u jednom od njih, apostol govori: ''Od detinjstva svoga znað Sveta Pisma koja te mogu umudriti na spasenje po veri koja je u Isusu Hristu'' (2. Timoteju 3:15). Iz te poslanice Timoteju moþemo videti kako je on usvojio uèenje Pisma. I to od majke Enuke i bake Loide. U Delima apostolskim 17 napisao je kako Pavle i Sila propovedaju jevanđelje Þidovima u Bareji. Oni su prihvatili Reè s veseljem, proveravajuãi istinitost toga ðto su Pavle i Sila govorili i prouèavali Pismo dnevno da bi se uverili da stvari jesu onakve kakve piðu. Pavle ih je pohvalio za njihovu gorljivost i þar. Vernicima u Solunu napisao je: ''Ispitujte svaku stvar, drþite ðta je dobro'' (1. Solunjanima 5:20).

Ta preporuka temelji se na naglasku èinjenice da je Pismo u moguãnosti i dovoljno da nauèava istinu o Bogu kao neophodnom za spasenje i branjenje prava i obaveza obiènih ljudi da èitaju Pismo za sebe. Istina je da je apostol Petar upozorio vernike na one koji izvrãu Pismo èineãi ga neèim za ðta nije namenjeno.Nikad ih nije upozoravao protiv èitanja Pisma, veã ih je nagovarao: ''kao novorođena deca, zaþelite se duhovnoga i èistoga mleka, da u njemu uzrastete za spasenje'' (1 Petrova 2:2). Njihov duhovni rast i proðirenje znanja o Bogu, ovisi o paþljivom èitanju Reèi Istine. Nema ni najmanje sumnje da èineãi to budu izloþeni opasnosti ili budu udaljeni od vere. Bað suprotno, osnovno obeleþje ovih redova je to da je iz Pisma moguãe uèiti ljude o spasenju i ta istina je razumljiva svakom èoveku. Po Bibliji, teorija Reformista je bila u redu, ali neðto je krenulo krivo.

 

 

4. Mnogo crkvi

Od kad je namena Biblije, ne da skriva, veã otkriva, ne zbog konfuzije, veã da ujedini, Biblija postaje dostupna svakom i dolaskom religijske slobode, hriðãanski svet pokazuje mnogo rezlièitih crkvi koje rezultiraju modernim religijskim haosom. U osnovi, dva faktora su proizvela tu nesretnu èinjenicu.

Prvo, ako Bibliju razumemo potpuno, neophodno je da joj pristupimo otvorena uma, spremni uèiti i prouèavati, te se voljni pokoriti Njenom uèenju. Problem je ðto mnogo ljudi pristupaju Bibliji s veã unapred stvorenim dojmom, traþeãi na Njezinim stranicama podrðku za uèenje koje su doneli iz drugih izvora. Postoji popularna tendencija da ljudi stvore Boga na vlastitu sliku i oni otkrivaju Boga prema tome ðto bi þeleli da je on, rađe od onoga kako se On objavio u Bibliji. Pristupaju Bibliji traþeãi podrðku za samo-izmiðljenog Boga i èesto su zadovoljni kad ih Biblija podrþava. To zadovoljstvo je sigurno neispravno jer se radi o hirovitoj selekciji delova Biblije na pogodne i one koji se odbacuju. Nadalje, uèenja su formirana ili podrþana odvojenim tekstovima bez spominjanja osnovnog uèenja Pisma. Vrlo èesto, uèenja idu prema tome da budu izolirana jedna od drugih, tako da to uèenje ne izgleda otkrivenim. Nesuglasnost, nerazmer i kontradiktornost nisu doneseni na svetlo. S druge strane, određene crkve dominiraju određenim èinjenicama, ðto rezultira zanemarivanjem veþnog uèenja. Rezultat toga je dislokacija i neravnoteþa pogleda Biblijske istine koje vode laþnim zakljuècima i uniðtavaju koncepciju spasenja.

U danaðnjem religijskom svetu, zbog toga, nemoguãe je dobiti èisto objaðnjenje kraljevstva Boþjeg, Autora i Inspiratora Biblije, drugog dolaska Hristovog, vaþnost krðtenja, prirodu crkve, znaèenje Gospodnje veèere i þivota posle smrti. Crkve koje godinama uèe ljude teologiju osnovanu na besmrtnosti duðe, sad dolaze do toga da neka od njihovih teoloðkih vođstava i pisaca govore da to uèenje nije Biblijsko veã pagansko. Preþivljenje pojedinca neãe doãi lutanjem duðe prema raju kod smrti, veã vaskrsenjem tela kod drugog Hristovog dolaska.

To je Biblijski pogled na prirodu èoveka, ali samo neki veruju u to. Biblija kaþe da je èovek smrtan, kaþe kategorièki i nedvosmisleno, ðto u religijskom svetu stvara nesigurnost, sumnju i kontradikciju. To je predstavnik konfuzije, koja èoveka nesigurnog i sumnjivog dovodi do ispunjenja oèajem, apatijom i agnosticizmom. Te razlike su izraþene, bez obzira kojoj crkvi pripadað ili u ðto verujeð – kad postoji mnogo izbora, èini nam se da su svi jednako dobri.

5. Da li je vaþno?

Prvi korak uèinimo na testu zdravog razuma. Zamislite da je neko u bolnici i treba biti operisan vidi da hirurg koji treba operisati zastupa miðljenje da nije vaþan naèin i postupak operacije – vaþno je imati dobre instrumente i poèeti s poslom. Sigurno je da ãe bolesnik biti obeshrabren. Zamislite da se neko priprema leteti avionom, kad otkrije da pilot misli da nije vaþno znati navigaciju, vaþno je uzleteti avionom i verovati smislu za orjentaciju. Vrlo je verovatno da ãe putnik izabrati alternativni oblik transporta.

Ovi primeri su, naravno, hipotetièki i vrlo su pojednostavljeni. Kada gledamo na religiju, ono ðta je u sluèaju operacije i navigacije oèito krivo i opasno, preèesto je religijski prihvaãeno kao razumno i bezopasno. Mnogo ljudi podrþava èinjenicu da nije vaþno ðto verujemo o Bogu sve dok nas vodi prihvatljivom i dobrom þivotu. Suoèenje s time izgleda razborito? To je kao da Bog, koji je stvorio svet i odrþava ga dan za danom zakonima koji su nepromenjivi i apsolutni, dok je druga stvar kako ih èovek poðtuje? Razumno je oèekivati da je Bog vrlo zainteresovan ðta ljudi misle o Njemu i kako postupaju s Njegovom reèju. Ljudi nisu ostavljeni vlastitim osjeãajima. Bog govori i Biblija tvrdi o sebi da je Njegova reè. Bog otkriva naèela prave vere, principe po kojima moþemo doãi Bogu i biti prihvaãeni od njega i prihvatiti Njegovo spasenje. Opasno je i ludo zanemariti naèela prave vere, kao zanemariti naèela operacije ili navigacije. Jedina razlika je da rezultat vere ne vidimo odmah, veã s vremenom.

U sluèaju vere, povodeãi se prije spomenutim naèelima, neèiji þivot je stavljen na kocku.

6. Ðta je s tolerancijom?

 

Verska tolerancija je blagoslov ðto znaèi slobodu slavljenja Boga bez uplitanja, ali to prestaje biti blagoslov ako zarazi ljude religijskim slepilom, koje ne daje moguãnost razlikovanja crnog od belog. U davnim vremenima muðkarci i þene imali su jaèi osjeãaj za svoja verska uverenja, otvoreno prièali srdaèno i hrabro o tome ðta misle da je ispravno, a ðta pogreðno, ali sad je doba tolerantnosti, liberalizma, ðirokogrudnosti, vreme kompromisa i religijske rasprave i prepirke su ocenjene da budu s istekom roka valjanosti: gotovo neðto èega se treba sramiti. Beskompromisni poloþaji uzimaju se èesto.

Doslednost je kljuèna reè i ona je rasprava nedokazivanja koja je kao raspinjajuãi plamen. U nekim podruèjima, najbolje je ne doãi do zakljuèka o bilo èemu.

''Prièaj i razmotri, ali nikad ne odluèi''. ''Neke religije mogu biti bolje od drugih, ali sve religije su dobre''. ''Odaberi jednu koja ti odgovara da izbaci napolje ono najbolje iz tebe, a istovremeno ne vređa druge''. Takvo glediðte se pojavljuje iz umerenosti i razumnosti – ali se suprostavlja uèenju Biblije. Èistoãa, bez primese je prava vera, kako se objavljuje u Bibliji, ideja netolerancije – zato jer postoji prava religija koja je opreèna tako da ono ðta je suprotno mora biti laþno. Ta taèka glediðta je neukusna, ali iskrenom umu je logièna. Kod metode pribliþavanja Bogu, Biblija koristi reè koja je imperativ. Primer je u Poslanici Jevrejima: ''A bez vere nije moguãe Bogu ugoditi, jer onaj koji hoãe da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traþe'' (11:6)

Obratite paþnju na reèi ''nije moguãe'' i ''treba''. Pisac ne kaþe da je bolje priãi Bogu s verom ili da je teðko doãi do Boga bez vere. On kaþe: Nemoguãe je  Bogu ugoditi bez vere i svako ko dođe treba verovati. Te reèi ne dozvoljavaju kompromis. Ko ugađa, mora verovati i nije moguãe ugoditi bez vere. To stvara pitanje: ''Zaðto ja ne mogu doãi onakav kakav jesam ? Ðta je pogreðno u onome kakav sam?''. Biblija govori da Bog ne prihvata bilo koga, zato ðto je njegova priroda dobra. To je neprihvatljivo i bilo bi ne fer. Neki od nas su rođeni u loðim okolnostima i þive u loðim uslovima, pa je ta prirodna dobrota borba; drugi su rođeni u loðim þivotnim uvetima i þive u odgovarajuãem i bliskom okruþenju i takvima je mnogo lakðe postati dobar. Bog ne prihvata ljude na takvoj ne fer osnovi.

7. Osnove za Boþje prihvatanje

U Boþjim oèima svi smo greðnici i naða dobrota je nedovoljna da nas opravda u Njegovom prisustvu. Postoji samo jedan standard za pravednost, svetost i opravdanje, a to je Boþiji standard. Bog nikada neãe traþiti kompromis za taj standard da bi prilagodio tj. izaðao u susret kolebljivosti i neodluènosti ljudi. Greh nije danas nimalo manji nego ðto je bio u vreme Noa ili Eve. Bog nije evoluirao od Boga koji mrzi greh prema Bogu koji ga samo povrðno pogleda. Ljudska dobrota uspoređena s Boþjim standardima pravednosti je zakrþljala i osiromaðena.

Ne postoji dobro koje dolazi Bogu pomoãu naðe bodovne liste koja testira pristojnost, mi plaãamo svoje dugove nastojeãi da nikad ne povredimo svog suseda. U kontekstu respekta to je vaþno, ali u kontekstu spasenja je bezvredno. Pravednost nije propusnica za Boþju uslugu. Biblija uèi da se trebamo odreãi vlastite liènosti, tj. odreãi se samog sebe i priznati da se ne merimo i ne moþemo meriti merilima Boþjim. To se zove pokajanje. Od kada ljudi ne mogu biti primljeni na osnovi njihove prirodne dobrote, koja je neadekvatna i ne fer, Bog nas prima na osnovu naðe vere.Vera koju pokazujemo Njemu, raèuna se kao pravednost.

To je veliko uèenje – opravdavanje po veri objaðnjava zaðto je nemoguãe doãi Bogu bez vere i zaðto ti koji se þele pribliþiti Bogu moraju verovati. Da bi pokazao koliko ta velika uèenja funkcioniðu, apostol Pavle uzeo je sluèaj jednog èoveka, Abrahama. Abraham je primio određena obeãanja od Boga, koja su u to vrijeme bila nemoguãa ljudskom rodu da ih ispuni. Ali Abraham je imao veru u obeãanje i prkos i to mu se uraèunalo u pravednost.

Pavle insistira da su naèela koja su funkcionisala u Abrahamovo vreme, istina i danas za svakoga ko traþi spasenje od Boga.

8. Vera u reè Gospodnju

 

Osnovno svojstvo vere je verovanje u reè Boþiju. To je poèetak novog þivota, osnova prave vere. Apostol Petar napisao je: ''Jer ste preporođeni ne semenom koje trune, nego koje ne trune, reèju Boga, koji þivi i veèno ostaje'' (1. Petrova 1:23). Zato mnogo delova Novog Zaveta leþe na naglasku neophodnosti verovanja i vere:

''K svojima dođe, i svoji je ne primiðe Ali svima koji je primiðe, koji veruju u ime njezino, dade ona moã da postanu sinovi Boþji'' (Jovan  1:11-12 )

''A bez vere nije moguãe Boge ugoditi, jer onaj koji hoãe da dođe  k Bogu treba da veruje... '' (Jevrejima 11:6 )

 

''Idite po svemu svetu i propovjedajte jevanđelje svakomu stvorenju. Ko veruje i krsti se, biãe spasen...'' (Marko 16:15 )

9. Vera ili praznoverje

Vera je jako vaþna, ðto govori i znaèi da vera koju Bog zahteva ne moþe biti verovanje u pogreðno ili u neðto ðto sami odredimo. Vera na kojoj Bog insistira je vera u ono ðto je istinito, zato jer verovanje u pogreðno znaèi praznoverje. Biblija kaþe: ''Jer je on kao i misli duðe njegove'' (Poslovice 23:7 )

To nam govori da je konaèna, ali i osnovna ljudska akcija uvetna i regulisana time ðto verujemo i zato pogreðno verovanje moþe rezultirati pogreðnim þivotom..

Pisci Novog Zaveta znali su to i zato su stalno podsticali vernike da se drþe istine. Obratimo paþnju na stroge reèi apostola Pavla koje se odnose na to pitanje:

''Ali,i kad bismo i mi sami, kad bi i anđeo s neba javio vama jevanđelje drukèije nego ðto vam ga mi javismo, proklet da je!'' (Poslanica Galatima  1:8 )

To su ozbiljne reèi. Pavle proglaðava duplo prokletstvo onima koji laþno propovedaju. To je primer ''netolerancije'', ðto je drugaèije od modernih stavova tz. lake tolerancije prema idejama o Bogu koje su totalno u razilaþenju i ponekad tiho destruktivne. Pavle govori i insistira da je jevanđelje koje on propoveda istinito i sve ðto mu je u suprotnosti – laþ je!

On tvrdi da postoji određeni standard istine o Bogu i Njegovih namera i oni koji su udaljeni od toga su u opasnosti.

Danas je vrlo popularno reãi da se Hriðãanstvo ne moþe staviti u okvire. Za to bi trebalo biti prelièno i premistièno. To je ono ðto ohrabruje mnoge da kaþu kako nije vaþno ðta verujeð i koje crkve si èlan i takav pogled oèite neistine, uspoređeno je s uèenjem Novog Zaveta, gde se crkva naziva:

''Crkva Boga þivoga,i stub i oslonac istine'' (1. Timoteju 3:15 )

Duþnost svakog vernika je da zajamèi i pobrine se da njegova crkva bude građena na pravim temeljima kao ðto je opisano u Bibliji.

Kad je Isus prièao sa Samariãankom o pravoj veri, koristio je neke vrlo vaþne reèi.

''Ali ide vreme, i veã je nastalo, kad ãe se pravi poboþnici moliti Ocu u duhu i istini, jer to su bogomoljci koje Otac hoãe'' (Jovan 4:23 )

Ono ðta je Isus mislio je da se prava vera ne sastoji jedino od vanjðtine i vanjskih rituala, niti od određenih pokreta, slavljena i potèinjenosti, veã od unutraðnjeg stanja duha, a ne od slova ili reèi.

Takva naglaðavanja vaþnosti þivljenja prema Njegovom putu, Bog je naredio. Nemoguãe je slaviti Boga usnama, a naèinom þivota ne ceniti ga. Moguãe je pevati pesme odanosti i spustiti naðe glave u poniznosti, a istovremeno biti u srcu, ponosan kao paun. Dokazujemo istinitost naðe vere posluðnoðãu u naðim þivotima. Potrebno je otkriti istinu u poniznosti èitajuãi Boþju reè i primeniti je svakodnevno u svemu ðta èinimo. To je slavljenje ''u duhu i u istini''.

10. Pitanje þivota i smrti

Rasprava se ne tièe samo onih zainteresovanih za teologiju ili onih koji vole religijske argumente za rasprave i same rasprave.

To je pitanje þivota i smrti za sve koji traþe spasenje i to pitanje pronalaþenja istine, moþe biti odgovoreno samo na osnovama beskonaènih principa otkrivenih u Bibliji. Naèela koja vode naðe pribliþavanje Bogu su veèna: uvek su primenjena, ne stare, veèno su mlada tj. aktuelna.

U Levitskom zakoniku je prièa o dva èoveka koja su ignorisala naèela i zavrðili svoje þivote tragièno. Nadav i Avijud bili su sveðtenici Gospodnji i njihov þivot bio je regulisan Boþjim zapovestima, osvruãuãi se na Njegovo slavljenje:

''Sinovi Aronovi Nadav i Avijud uzeðe svaki po jednu kadionicu, metnuðe oganj u njih i na oganj metnuðe kad. Oni prinesoðe pred Jahvom oganj tuđ, a to im on ne beðe zapovedio. Tada dođe oganj od Jahve i udari ih, i oni pogiboðe pred Jahvom. Mojsije reèe Aronu: To je ðto kaza Jahve kad reèe: Posvetiãu se preko onih koji pristupaju k meni i proslaviãu se pred celim narodom'' (Levitska 10:1-3 )

Sveðtenici su bili u pravu nudeãi tamjan Gospodu i naèin na koji su to èinili bio je paþljivo propisan od Boga. Ali to dvoje ljudi ogluðilo se i ignorisalo Boþje zapovesti i ponudili su bezboþnu, tj. nesvetu vatru uzetu iz nekog drugog izvora koji nije bio oltar Gospodnji. Verovatno je usled nebrige i nezainteresovanosti, ili se radi samo o neposluðnosti, ali Bog je odbio njihovo ðtovanje zato jer ono ðto su èinili nisu èinili na naèin koji je On zapovedio.

Neko ãe reãi da takav pogreðan naèin moþe biti opravdan ako je objektivno u redu – ðto znaèi da je to plemenito ako je dobro zavrðeno. To oèito nije istina kada govorimo o slavljenju Boga. Ta prièa skida masku, pokazuje svoj pravi znaèaj i osuđuje teoriju da cilj opravdava sredstvo.

To pokazuje da Bog nije ravnoduðan prema metodama i naèinima koje ljudi izmiðljaju i otkrivaju za slavljenje u Njegovom prisustvu. Zaista, mi moþemo traþiti pravo da ugodimo sebi, ðto ne znaèi da ugađamo i Njemu.

Biblija nas uèi neprestano da istina nije dostupna iz pogreðnog izvora, niti boravi u izopaèenim temeljima. Ne moþemo slaviti Boga ako ne poðtivamo i ne sluðamo Njegove zapovesti. Ne moþemo se pribliþiti Bogu bivajuãi ravnoduðni prema Njegovoj volji, niðta viðe od onoga ðto su mogli Nadav i Avijud. Nije u redu doãi s ''èudnom vatrom'' ni danas, kao ðto se nije moglo ni onda. Bog ne menja svoju prirodu i svrhu svog postojanja.

Oni koji su u Njegovom prisustvu slaveãi ga, moraju biti oni koji su zainteresovani, zaokupljeni i okupirani ispitivanjem i istraþivanjem Njegove volje i oni koji to èine s velikom strasti i sluðaju Njegovu reè. Stari princip koji je Mojsije neprestano ponavljao Aronu, joð uvek je istina: ''Ispred svih ljudi, ja ãu biti odabran''. Ako Boga treba slaviti, onda ga treba i sluðati. Bilo koja crkva koja vodi ljude da veruju kako je Boþija reè nepouzdana i nesigurna ili da se Njegove zapovesti mogu ignorisati, ili da je tek pitanje izbora da li ãemo verovati u određena naèela – mora biti kriva zato jer na kraju uèi ljude da ne poðtuju Boþiju reè.

11. Test istine

Nismo ovde da bi prigovarali kako smo zavedeni od drugih ljudi. Isus je rekao:

''Ostavite ih: oni su slepci koji slepce vode, a kad slepac slepca vodi, oba ãe u jamu pasti.'' (Matej 15:14 ) Nije dobro isticati da su nas pametni i uèeni ljudi uèili o tome u ðta verovati i ðta èiniti. Test nije ðkolski, veã je to istina merena i uspoređivana reèju Boþijom. Vera koju je stvorio èovek ne moþe biti zamena za Boþiju veru bez obzira koliko je pametna. Isus je to proèistio kad je uzeo reè jednog starog þidovskog proroka i ponovo ojaèao njegovo miðljenje.

To je dosta daleko pomaknuto od popularnog religijskog uèenja danaðnjice.

Postoje znaèajni uèitelji u hriðãanskom svetu danas, koji porièu Biblijsko uèenje o Bogu i Njegovoj svrsi, zatim, koji objaðnjavaju daleko i mutno istinitost Isusovog vaskrsenja, koja unose sumnju oko autoriteta Boþije reèi i razvodnjava Njegove zapovesti. Moralno je da ne bi trebali biti zadivljeni veronaukom ''uèenih ljudi''.

Kada je uèenje verno Boþijoj reèi i pomaþe nam je bolje razumeti, trebamo biti zahvalni, ali Biblija nikada ne preporuèuje da ljudska pamet moþe biti propusnica za Boþansko znanje. Umesto toga govori nam da se istina otkriva najviðe s lica onih poniznih s pokajnièkim duhom.

12. Biblijsko uèenje

Velike ideje hriðãanske vere su temeljene na èinjenicama. Negiraj devièansko rođenje Isusa Hrista i On postaje sin Josipa, a ne sin Boþiji, On je èovek svog vremena i niðta viðe. Negiraj fizièko vaskrsenje Isusa Hrista i to izbacuje temelje vere i èini Hristove apostole laþnim svedocima te ih ostavlja mrtvima u njihovim grobovima zauvek. Negiraj èinjenicu da je Isus èinio èuda dok je govorio da su èuda znak toga da je blagosloven. Na kraju, onaj koji traþi istinu, treba pokazati duh neovisnosti i pogledati, te prouèiti paþljivo uèenje Biblije, bolje nego da izvlaèi zakljuèke iz ''druge ruke''.

Jedna od prvih stvari koju Novi Zavet naglaðava i istièe je uèenje koje se da odrediti. Danas se govori da je nemoguãe iskazati hriðãansku veru tvrdnjom, to je neðto mistièno ðto ne moþe biti rasèlanjeno i analizirano. Ako je to istina, evo neobièno-èudne stvari – apostol Pavle u pismu Galatima.

Mnogi od njih okrenuli su se od istine i nerazlièitosti, ili samo planirali neposluðnost, ali Bog je odbacio njihov naèin slavljenja, zato jer je bilo uèinjeno na naèin na koji On to ne þeli, zapravo, na naèin na koji im nije zapovedio.

Kljuèna misao i uèenje Novog Zaveta je da postoji taèno određen standard po kojem se moþe suditi. Znaèi, Bog otkriva istinu o Sebi i Svojoj nameri. Nelogièno je ponaðati se kao da nije vaþno i da ljudi zadovoljavaju objekte svojih verovanja..

U Starom Zavetu postoji mnogo odeljaka koji uređuju takve stvari jasnije i preglednije:

''Evo na koga ãu ja pogledati: Na nevoljnog i na onog kome klone duh, na onog koji se moje reèi boji''. (Isaija 66:2 )

Ugodno podrhtavanje nad reèi Boþijom znaèi da je razumemo, verujemo joj i sluðamo je. Ljudi nemaju pravo zadovoljavati svoje ljudske poþude ako to vodi neèem drugaèijem od onog ðto je Bog pokazao. Ljudi bi trebali gledati oprezno i paþljivo, te biti potpuno iskreni prema svojim verovanjima.

13. Bitna uèenja trebaju se otkriti

Oni koji su reagovali na uveravanje da otkriju probitaènost i razotkrivenost vlastite vere i uspoređuju je s Reèju Boþijom èesto su iznenađeni kad otkriju da ono u ðto su verovali celi svoj þivot  zapravo nije istina.

Pisac potvrđuje da je to bilo njegovo iskustvo: takav proces otkriva laþno uèenje o besmrtnosti duðe i s tim povezane ideje koje se odnose na sudbinu duðe posle smrti. To je donelo oslobađanje od uèenja o demonima i vragovima i  oslobađanja duha od tela, te umesto toga donesu na svetlo pravo i bitno znaèenje vaskrsenja kao naèina preþivljavanja kod drugog Hristovog dolaska kao Kralja sveta.

To je donelo prosvetiteljstvo i razumevanje Kraljevstva Boþijeg – ispunjenje toga da ãe pravo kraljevstvo biti uspostavljeno na zemlji, na mestu gde ãe se ljudska kraljevstva raspasti i izumreti. To otvara pogled na veèni þivot, þivot neokaljan grehom i koji se ne umara nikakvom slaboðãu, þivot besmrtan i predivan, koji ãe se þiveti s Hristom u Kraljevstvu Boþijem.

Takođe donosi treznu osudu da jedna od najozbiljnijih zapovesti Gospoda nikada nije posluðana – biti krðten.

S razumevanjem Biblijskog uèenja o krðtenju, postaje oèigledno da ono ðto smo prije nazvali krðtenjem, bilo je nesaglasno s Biblijskim uèenjem i praksom.

Reè Boþija govori da je krðtenje znak posluðnosti, koja dolazi od vere – zamiðljen pogreb u vodi je znak umiranja starog þivota, a izranjanje iz vode znak je novog þivota u posluðnosti. U danima rane crkve mnogi vernici bili su kamenovani, udarani, pretuèeni, izgladnjivani i muèeni. Oni su to sve izdrþali zato jer su verovali da ono ðto govore je þivotno vaþno. Petrovim reèima reèeno: ''Trebamo sluðati i udovoljavati Bogu, a ne èoveku''.

Ako nije vaþno u ðto i kako verujemo ili kako i s kime slavimo, onda su oni bili u krivu u svojim odlukama propovedanja istine bez obzira na cenu.

14. Primeri þive vere

Dobro je znati kako su apostoli praktikovali uèenja veã istaknuta o vaþnosti poznavanja istine otkrivene od Boga. Ima jedan zanimljiv sluèaj u Delima apostolskim 10, o èoveku po imenu Kornelije. Zapis govori kako je on bio èovek odan Bogu – on i sa celom obitelji. Molio se stalno Bogu i davao milostinju ljudima. Bog je poslao Petra da nađe tog èoveka i da mu propoveda istinu o Hristu i Njegovom kraljevstvu. Kad su to èuli i poverovali, bili su krðteni u imenu Otkupitelja. Ono ðto je  zanimljivo da je Kornelije bio tako dobar èovjek u svakom pogledu, bojao se Boga, molio redovito a þivio verno i velikoduðno. Ali uprkos toga svega, on je trebao znati istinu da bi mogao biti spaðen.

Prema danaðnjim merilima, mnogi bi rekli da je on bio dovoljno dobar za poèetak, ali ta pripovetka o njemu dokazuje da je bilo vaþno ðta je verovao. On je trebao znati istinu da bi mogao odgovoriti verom.

Postoji vaþan sluèaj u Delima apostolskim 8, koji govori o èoveku koji bi po danaðnjim merilima bio nazvan ''èitaè Biblije'' i redoviti posetioc crkve.

On je bio Etiopljanin koji se vraãao u svoje rodno mesto posle slavljenja u hramu u Jerusalimu. Sedeo je u svojoj koèiji èitajuãi iz Isaije 53 poglavlje. Anđeo je poveo Filipa do Etiopljanina da mu pomogne oko razumevanja onog ðto èita. Filip se pridruþio èoveku u njegovoj koèiji i objasnio mu istinu o Isusu Hristu. Putujuãi, doðli su do vode i Etiopljanin je zamolio da bude krðten. ''A Filip mu reèe: ako vjerujeð od sveg srca, moþeð'': (Dela apostolska 8:37) (Danièiã-Karadþiã).

Joð jednom je naglaðeno da je vera osnova u procesu preobraãenja.

Treãi primer je s Apolonom, èovekom reèitim, ''i silan (upuãen) u Pismima'' (Dela apostolska 18:24) i vatrenim u duhu, pouèenim o putu Gospodnjem smelo je propovedao u sinagogi. Dva uèenika, Priskila i Akvila ''primiðe ga i joð mu bolje izloþiðe put Gospodnji'' (Dela apostolska 18.26b). Bilo je vrlo vaþno da razume put Gospodnji savrðeno.

Tako imamo – odanog èoveka koji se molio svakodnevno i þivio þivot vere; èoveka koji je èitao Bibliju i slavio Boga s strahopoðtovanjem;  i èoveka koji je poznavao Pismo i bio vatren i gorljiv u duhu te propovedao marljivo – u svakom sluèaju postoji potreba uèenja istine preciznije i savrðenije. Ni jedan od ovih primera ne daje nikakvu podrðku ideji da religiozni ljudi mogu udovoljiti sebi preko onog ðto veruju. U protivnom, pokazano je da oni koji misle na posao kad govore o svojoj veri, trebaju paziti na to da se osnova njihove vere usklađuje s uèenjem reèi Boþije. Vera koja ostaje je prava vera. Svi drugi oblici su jalovi i neuspeðni.

''Jedna Biblija – Mnogo Crkvi'' - da li je vaþno koja?

U zavrðnici, odgovor ãe zavisiti od toga ðto onaj koji postavi pitanje traþi. Ako je to traganje za prijateljstvom ili za zadovoljenjem potrebe vere koju neko moþe slaviti bilo gde – tada je odgovor ne i to verovatno nije vaþno.

Odgovor je da, ako se pitanje odnosi na veèni þivot i naèin slavljenja Boga kakvo On traþi.