2.5 Стрпљење и опраштање
Нема брзог лека за алкохолизам. Очекивање брзих резултата фрустрира многе брижнике. Само по себи ово је изазов за веру у Бога који човеку изгледа "као да се никад не жури" како је брат Џон Томас волео да каже. " Ослони се на Господина, и чекај га " (Пс.37:7), говорио је Давид. Ово се мора постићи без обзира на то у каквој смо ситуацији. Алкохоличарима је потребно место где се могу вратити без веће срамоте након рецидива, тако да могу почети поново. Ово "место" може бити кухињски сто и ћаскање са ћерком или супругом, али то "место" не сме бити место где се прикрива неуспех или се истински смисао њиховог понашања на било који начин умањује. Стид и скривање кривице само ће утврдити алкохоличара у његовој ситуацији. Ово "место" мора што је најважније бити место вере и поверења и искрености. Заиста не смете уништити то поверење алкохоличара тиме што ћете га оговарати другима, нарочито у време фрустрираности. Ти разговори у кухињи, или штагод и гдегод да су, морају бити места стварности где ће алкохоличар без стида наћи храброст да поново сагледа себе и да поново одлучи. Њима је потребно тачно објашњење, које им даје јасну слику о реалностима које су избегавали и стварали. Треба им то потанко објаснити: постоје потпуне супротности између Њихових речи, принципа и поступака.
Молитва
Молитва је моћна. Она заиста мења ствари. Бог је вољан да учини нешто у животу неког трећег због молитви и напора других. Тако када је Господ видео веру пријатеља, Он је опростио и излечио паралитичара (Мк.2:5). Након сваког разговора са алкохоличарем, очитајте кратку молитву. Самуел је рекао да престајање са молитвом за грешни Израел значи грешити против Господа (1Сам.12:23). Потреба сама по себи је позив на молитву. Није потребан лелечећи позив на молитву са торња неке џамије; трагична потреба алкохоличара је позив на молитву. Породица алкохоличара - "са-алкохоличари" како их зову – суочиће се са искушењем да дозволе да молитве постану рутина и да западну у просто пролажење кроз покрете, без стварне вере да ће их Бог чути. Због овога је молитва престављена у Светом Писму као једна борба, рвање и са самим собом и са Оцем вољним да учини неке ствари тек ако се одговарајућа количина тамјана молитве диже пред Њим. Када се молимо "и нека дође Царство твоје" ми молимо Божију вољу да суди нама и Њему у нашим животима. Ми молимо да Он постане највећи ауторитет у нашим животима, који нас води према улазу у то Царство које ће сигурно доћи. Свакодневно у нашим молитвама ми треба да предајемо нашу вољу Божијој вољи.
Сушти очај алкохолизма, начин на који је он једна мистерија и неодољив од прибегавања "вишој сили", је снажан мотив за молитву. Ви сте у позицији Јеремије који је живео међу отпадницима Јудама погођеним сушом због њихових греха: "Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса дају ли ситан дажд? Нијеси ли ти то, Господине Боже наш? Зато тебе чекамо, јер ти чиниш све то” (Јер.14:22). А молитва доноси наду. Безнадежност је очигледно најјаче осећање оних који брину о алкохоличару. Ако су наша лична ограничења сигурна, ми лично се можемо радовати искрено у конкретној нади у живот вечни који нас чека. А ако ми имамо веру, такође постоје основе за наду чак и за нашег пријатеља алкохоличара. Замислите у својој глави слику Оца који чека жељно изгубљеног сина да му се врати; Он није чуо да му се можда враћа. Он је свакодневно чекао и надао се (Лк.15:20). Надање Божије је стварно невероватна инспирација – ако допустимо да то буде. "Господин је близу свијех који га призивају, свијех, који га призивају у истини. Жељу испуња онима који га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им" (Пс.145:18,19).
Треба да знате да Анонимни Алкохоличари имају састанке за породице алкохоличара, такође. И постоје групе за подршку које раде међу Христаделфијанцима такође, које бих ја топло препоручио.
