2.3 Помагање или онемогућавање?

Алкохоличарима је потребна помоћ. Али помоћи у овом контексту јесте урадити за некога нешто што он не може да уради сам. Многи који живе са алкохоличарем постају опседнути алкохоличарем и излажењем на крај са животом исто као што је алкохоличар опседнут пићем. Они лако могу дозволити да њихова "помоћ" постане једноставно онемогућавање алкохоличара да настави да пије.

Следећа питања могу помоћи да се одреди разлика између помагања и онемогућавања алкохоличара у вашем животу:

1.   Да ли сте се икада претварали да се алкохоличар само не осећа добро, нпр. "јавили да је болестан" његовом послодавцу, и лагали о његовим или њеним симптомима?.

2.   Да ли сте прихватили део кривице за његово или њено пијење или понашање?

3.   Да ли сте избегавали разговор о његовом / њеном пијењу страхујући од његовог / њеног одговора?

4.   Да ли сте за њега / њу платили кауцију за излазак из затвора или неку законску казну?

5.   Да ли сте плаћали рачуне које су он / она требали да плате?

6.   Да ли сте њему / њој позајмљивали новац?

7.   Да ли сте покушали да пијете са њом / њим да би ојачали ваш однос?

8.   Да ли сте њему / њој дали "још једну шансу", па онда још једну и још једну? У том случају његово / њено поверење у вас постаје све слабије.

9.   Да ли сте претили да ћете отићи или "се одвојити" на неки други начин а нисте то урадили?

10. Да ли сте завршили неки пројекат или посао који алкохоличар није успео сам да заврши?

На крају, све ове ствари омогућавају алкохоличару да настави, пре него што му помогну да престзане. Због овога је процењено да је преко 90% алкохоличара или запослено или способно за рад (8). Од потпуног пропадања штите их породица и пријатељи, и тако они тетурајући даље у својим очајничким, без-истинским постојањима.

Љубав штити; сви то знамо из 1Кор.13. А искрена љубав никада не жели да јавно понизи. Па ипак с друге стране, код хроничног алкохолизма нема сврхе прикривати. Као и за слона у кући о чему смо говорили раније тајна је вероватно свакако "откривена". Ви лично наћи ћете се уплетени у присилну мрежу неистине, до те мере да постајете погођени болешћу алкохолизма. Нагласили смо да је главна особина ове болести самозаваравање; део болести, важан део, је веровање да је немате. Лажи које морају да се настављају и јавно и у разговорима самог алкохоличара на крају ће постати део ваше психе. Да би живели "истину" у Христу ми не можемо плести стално мрежу лажи и заваравања. Морате алкохоличара суочити са овом једноставном чињеницом. Бог је решио грех Израела тако што се удаљио од њих. Морао је да дозволи да они потпуно пропадну, упркос томе што их је то повредило. Ублажавање пада неће ово постићи. Алкохоличар на крају мора сам да се суочи са својим творцем. Један предлог је да се остави порука пуна љубави која објашњава зашто одлазите, али да проведете ноћ ван куће када се алкохоличар врати пијан. Успут, сви треба да схватимо да они који морају живети са алкохоличарем често једнако требају подршку, једнако су заробљени у опсесији, као и сам алкохоличар.

Бог поступа са његовим побуњеним народом на један начин који је истрајан а ипак садржи нагле промене плана које захтева истинска милост и милосрђе. Они који живе са алкохоличарем често показују веома промењиво и недоследно понашање. Једног момента они вриште на алкохоличара, прете свиме од смрти до развода, следећег га саосећајно спашавају од последица његовог последњег пијанства, смишљају изговоре за друге, итд. Још једно обећање спремно слушају о томе како ће се он променити и схватају га озбиљно, упркос томе што су толика слична обећања прекршена. Бог не поступа овако са проблемима поновљеног греха. Он дела, на крају, одлучно. Ја наглашавам да овде говорим о окорелом алкохолизму а не о повременом пијанству. Ово ћемо сада размотрити у детаље.