LEKCIJA 4. SMRT
Katastrofa je uvek udarna vest. Iznenadna i nasilna smrt pobuðuje radoznalost; ali sama tema o 'smrti' nije novost niti je neobièna, izaziva neko zanimanje. Ipak, za vreme koje ti je bilo potrebno da proèitaš prethodne dve reèenice, procenjeno je da su 25-30 ljudi umrli (t.j. preko 6250 ljudi na èas ili 150.000 dnevno). Jednoga dana ti æeš biti jedan od njih! Šanse nisu da æeš biti zateèen u jednoj od tih katastrofa, kojima se duguje relativno nekoliko smrti, veæ da æe u jednom inaèe obiènom danu tvoja svakidašnja rutina zamreti i da æe svet nastaviti dalje bez tebe. Stoga je jedan studij o smrti od primarne važnosti.
Pomisli o smrti pokreæu pitanja, 'Šta sam ja?' 'Šta biva sa mnom nakon umiranja?' 'Kamo se uklapam u Božijem cilju stvaranja?'
U osnovi ima tri moguæa stava o smrti:-
1. Ignorirati je
2. Gledište da ustvari nije takva kakvom se èini
3. Suoèiti se sa njenom potpunom stvarnošæu i potražiti izlaz.
Da izbliza pogledamo ova tri stava.
1. IGNORIRATI SMRT
Ovo je stav rasteæe grupe onih koji su pod uticajem zapadne kulture. Dostignuæa materijalizma, filozofija koja prednjaèi u zapadnom društvu, su usredotoèena na nauku. Nauèni prilaz problemima života se spravlja s onim stvarima koje se mogu meriti. Špekulacije poput 'Šta biva nakon smrti?' nisu pogodne za znanstvenu metodu i stoga su naveliko zanemarivane.
Mnogi ljudi, zaslepljeni zbunjujuæim nizom èuda koja je nauka dala, odbacuju sve pomisli o smrti iz svoje svesti koliko je god moguæe.
2. STAV DA SMRT USTVARI NIJE TAKVA KAKVOM SE ÈINI
Ovo je vekovno staro gledište koje ima veliku veæinu svetskih religija. Smrt, veli se, nije kraj života veæ put ka veènosti. U korenu velike raznolikosti oblika koja ta verovanja uzimaju jeste ideja da èovek ima jednu 'besmrtnu dušu'; da ima neèeg u èoveku šta ne može umreti, veæ se kod smrti oslobaða tela i nastavlja živeti u drugom obliku.
Ali te ideje se ne mogu dokazati iz iskustva niti s religioznim knjigama sveta koje, izuzev Biblije (2Timoteju 3:16), su samo špekulacija umova koji tapkaju u tami. Opiti telepatije i ekstrasenzorijalne percepcije mogu dokazati da ima više o èoveku no što je nauka dosad otkrila, ali ne dokazuju da 'nešto' nastavlja živeti kad umre telo. Èoveku treba pouzdano otkrivenje od Boga, njegovog Tvorca, na temu smrti.
Biblija je jedina knjiga koja sadrži to. Ona ne krije to od èoveka.
3. Suoèavanje s potpunom stvarnošæu smrti i traženje izlaza.
NIGDE SE U BIBLIJI NE MOŽE NAÆI IDEJA DA ÈOVEK IMA BESMRTNU DUŠU KOJA NASTAVLJA ŽIVETI NAKON SMRTI.
Ovo može delovati šokantno onima koji imaju pravoslavna hrišæanska verovanja. Ali Biblija veli:
'živi znaju da æe umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa'. Jer 'nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš' (Propovednik 9:5,10).
Ova èinjenica može biti veoma neugodna za razmišljanje ali treba biti razlog poniznosti i treba potaknuti ostvarenje ljudske hitne potrebe izlaznog puta.
SPASENJE POÈINJE PONIZNOŠÆU
Bog je objavio: 'na koga æu pogledati? na nevoljnoga i na onoga ko je skrušena duha i ko drži do moje rijeèi' (Isaija 66:2).
Opis 'nevoljni' znaèi da èovek uviða da nema nièeg vrednog dok je smrtan. Reè 'skrušen' znaèi poniznost.
Èovek je prirodno ponosno biæe. Ideja o imanju jedne besmrtne duše je privlaèna njegovom uroðenom ponosu. Ali ako želimo svu istinu, lepo æemo odbaciti sve unaprijed stvorene ideje, kako i da su laskave, i pažljivo æemo razmotriti šta je Bog otkrio o prirodnom ljudskom stanju.
LJUDSKA PRIRODA
Biblija ide u sam koren ove važne teme. Govori kako je, u poèetku ljudskog postojanja, nastala smrt. Zapis prvih ljudskih biæa, Adama i Eve, nije nikakav mit! Razmisli o dubokom znaèenju èinjenica zapisanih u uvodnom poglavlju Biblije.
'A stvori Gospod Bog èoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta èovjek duša živa' (Postanak 2:7).
Adamovo je telo bilo naèinjeno od elemenata koje èine osnove sve materije. Ti su elementi bili oblikovani od svemoænoga Tvorca u èudesnoj zamršenosti ljudskoga tela, sa svim svojim finim i meðusobno povezanim organima. U naèelu isto se èudo pojavljuje danas u razvoju beba u utrobi.
Adamovom je telu od praha bio dan život od Boga koji mu 'dunu... u nos duh životni' i ono što bi inaèe bilo beživotno telo 'posta... duša živa'.
DUŠA
Duša je tajanstveno, neopisivo, ali lako prepoznatljivo svojstvo dano mrtvoj materiji. Nema nikakvog dokaza koji nas navodi da život može postojati neovisan o telu. Biblija otkriva a iskustvo pokazuje da su 'telo' i 'život' meðusobno ovisni i skupa èine 'dušu živu' ili 'biæe'.
Reè 'duša' se opšte primenjuje u Bibliji za ljudsko i životinjsko stvorenje. Prevoðena je, 'um', 'zver', 'èovek', 'biæe', ali nije nikad ni na jedan naèin povezivana s idejom o besmrtnosti.
DUŠA ŽIVA
Izjava u Postanku 2:7: "i posta èovjek duša živa", znaèi da je èovek postao živo biæe skupa sa svim ostalim biæima koje je Bog stvorio. Vidi Propovednik 3:19-20: "Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i èovjek ništa nije bolji od stoke, jer sve je taština. Sve ide na jedno mjesto; sve je od praha i sve se vraæa u prah". Reè 'duša' znaèi 'biæe'. Duša je èovek. Duša ne može živeti odvojeno od èoveka ili životinje. Citirani stihovi pokazuju da je èovek potpuno ovisan o Bogu za svoj život. Ako Bog uvuèe dah, ili duh, života od èoveka, taj postaje mrtvo biæe. Neophodno je shvatiti to, pošto mnogi hrišæani drže da èovek ima jednu besmrtnu dušu koja nastavlja živeti nakon smrti. Ovome Biblija ne nauèava. To je, u stvari bila, laž zmije u edenskom vrtu. Rekla je Evi: "neæete vi umrijeti" direktna protivreènost onoga što je Bog rekao Adamu i Evi. Propovednik 12:7 dokazuje ljudsku ovisnost o Bogu za svoje postojanje: "I vrati(t æe) se prah u zemlju, kako je bio, a duh (æe) se vrati(ti) k Bogu, koji ga je dao". Ne dokazuje da èovek ide na nebo kad umre. Pogledaj u Jovan 3:13 i naroèito primeti reèi: "Nitko nije uzašao na nebo". èovek umire zbog greha: "koja duša zgriješi ona æe poginuti". I u Rimljanima 3:23 èitamo: "Svi su zaista sagriješili i potrebna im je slava Božija". Stoga sledi da svi umiru i bivaju nesvesni do uskrsnuæa. 1Korinæanima poglavlje 15 obraðuje donekle nadu uskrsnuæa.
ÈOVEK - BIÆE ZA BOŽIJU VOLJU
Cilj ljudskog stvaranja je bio, kao i sa svim ostalim stvorenjem, za Božiju volju. 'Ti si sve stvorio, i tvojom voljom sve postade i bi stvoreno' (Otkrivenje 4:11).
Za razliku od životinjskog stvaranja èoveku je bilo dana slobodna volja pokoriti se ili nepokoriti se, kako bi mogao prakticirati odreðeni stepen izbora nad svojim ponašanjem. Možemo shvatiti koliko bi više zadovoljstva mogao èovek dati Bogu koristeæi svoju volju da ugaða Bogu umesto sebi. To je zadovoljstvo koje, u manjem razmeru, dobijaju roditelji od dece koja se dobrovoljno pokoravaju i poštuju ih.
PAD ÈOVEKA
Da ispita ljudski odaziv na upotrebu svoje dobre volje, Bog je dao jednostavan opit Adamu i Evi. Bilo im je reèeno: 'jedi slobodno sa svakoga drveta... Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umreæeš' (Postanak 2:16-17).
Èovek je omanuo i tako je nadvio nad sebe osudu smrti. Adam i Eva su bili iskušani predlogom zmije da æe biti poput bogova, poznavajuæi dobro i zlo, i jer je plod izgledao primamljivo i dobro za jesti. Ovim ih je naèinom njihov ponos i požuda ovladala. Te su dve odlike oblikovale osnovu ljudskog ponašanja od tada pa nadalje. Pažljivo primeti reèi zmije kad kuša Evu, 'neæete vi umrijeti' (Postanak 3:4). To je bila laž, nekanje Božije reèi, laž koja je oblikovala osnovu ljudski-stvorenih religija od tada pa nadalje.
OSUDA ÈOVEKA
Adam i Eva su bili podloženi praviènoj Božijoj osudi. Reèi izrežene im osude su znaèajne jer nam daju osnovan opis smrti.
"Jer si prah, i u prah æeš se vratiti" (Postanak 3:19).
To jest, kada èovek umre on prestaje postojati i rastvara se u elemente od kojih je stvoren. 'Iziðe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove' (Psalam 146:4).
Smrt je kazna nepokornosti. Nakon što je Bog izrekao ovu osudu, postavio je èuvara da spreèi èoveka okusiti s drveta života, 'te do vijeka živi' (Pos.3:22).
GREH
Smrt je kazna grehu. 'Koja duša zgreši ona æe poginuti’’ (Jezekija 18:4).
Ima jednostavne logike u ovoj izjavi. GREH DONOSI SMRT. Stoga je od krajnje važnosti otkriti šta je 'greh' ako želimo pobeæi veènoj smrti.
Greh je neverica Božijoj Reèi i nepokornost Njegovoj volji. Rezultati toga su opšti.
'Svi su zaista sagriješili i potrebna im je slava Božija' (Rim.3:23).
Adam i Eva su preneli tu kobnu sklonost na sve svoje potomke. Ta mana u èoveku tvori 'ljudsku narav' ili ono što Biblija zove 'telo', ili 'telesni um'.
Može poprimiti mnogo oblika, oèita su djela tijela. To su: bludnost, neèistoæa, razvratnost, idolopoklonstvo, vraèanje, neprijateljstva, svaða, ljubomora, srdžbe, spletkarenja, razdori, stranèarenja, zavisti, pijanèevanja, pijanke i tome slièno (Galaæanima 5:19-21).
To su prirodne posledice naèinu života kojem su se predali Adam i Eva pre blizu šest hiljada godina. Uporno zanemarivanje Božijeg puta je dovelo sveta do njegova sadašnjeg nesretnog stanja.
JEDINA NADA
U Lekciji 2 bile su razmatrane neke od Božijih osobina. Neke ljudske su sada bile ukratko uzete u obzir. Oèita i zapanjujuæa suprotnost je izražena od Boga ovim reèima:
"Jer misli moje nijesu vaše misli, niti su vaši putovi moji putovi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putovi moji viši od vaših putova, i misli moje od vaših misli" (Isaija 55:8-9).
Jasno je onda, ne samo zašto èovek umire veæ i zašto mora umreti. Bog je pravedan i Njegova pravda ne može dopustiti da grešnici žive zauvek. Ali dve od mnogih Božijih osobina jesu Njegova milost i Njegovo praštanje.
"U tebe (je) praštanje, da bi te se bojali" (Psalam 130:4). Postoji velika potreba za Božiji oprost, jer èovek ne može prestati grešiti. "Reknemo li da grijeha nemamo, sami sebe varamo i istine nema u nama" (1Jovan 1:8).
Biblija detaljnije opisuje Božji put - jedini put osloboðenja iz željeznog stiska greha i smrti. Put, jednim izrazom, jest 'verom'. Vera koju zahteva Bog je veoma posebna. Opisana je kao
" pouzdana izvesnost onoga èemu se nadamo i uverenje o stvarima koje ne vidimo" (Jevrejima 11:1).
Vera nije slepa lakovernost ili verovanje u besmislenost. Ona je potpuno poverenje u Boga i èvrsto verovanje da On zaista kani ostvariti obeæano, èak iako ispunjenje toga izgleda kao jedna nemoguænost. Naša se vera onda mora dokazati pokornošæu Božijim zapovestima. Jedanaesto poglavlje poslanice Jevrejima opisuje mnoge praktiène primere vere. Najistaknuta izmeðu njih je vera pokazana od Abrahama.
'I povjerova Avram Bogu, a on mu primi to u pravdu' (Postanak 15:6).
Njegova je vera zatim dokazana njegovom pokornošæu Bogu.
Proèitaj Jakov 2:17-26.
Tako vera i pokornost mogu, u Božijoj milosti, snabdeti oprost naših greha i, usled toga, smrt takoðe može biti savladana. TO JE JEDINA NADA KOJU IMA ÈOVEK O DOBIJANJU BESMRTNOSTI. Veèni je život, uistinu, dar.
'Dar Božiji jest život vjeèni u Kristu Isusu, Gospodinu našem' (Rim.6:23).
Naèin kojim je to omoguæeno žrtvom Isusa Hrista je raspravljan u kasnijoj lekciji. Veèni æe se život dati u buduæem vremenu kada æe biti vaskrsenje mrtvih. 'Mnogo onijeh koji spavaju (t.j. koji su mrtvi) u prahu zemaljskom probudiæe se, jedni na život vjeèni' (Danilo 12:2).
Zatim oni koji su zaslužni tog dragocenog dara æe biti izmenjeni u besmrtna biæa. Vaskrsenje mrtvih može zvuèati neverovatno ali to je jedna od onih stvari koje Bog zahteva od nas da verujemo. Mi znamo da je sve moguæe Bogu.
Vaskrsenje æe nastati kada se Isus Hrist bude vratio na zemlji. 'Jer sam æe Gospodin... siæi s neba. I najprije æe uskrsnuti mrtvi u Kristu' (1Solunjanima 4:16).
Neke od znakova koji nam govore da su ovi važni dogaðaji veoma blizu æe biti objašnjeni u Lekciji 9 ovog kursa. Moramo biti spremni za taj dan.
SAŽETAK
1. Smrt je kraj života, ne prelaz u veènost.
2. Spasenje poèinje poniznošæu.
3. Smrt je posledica greha.
4. Greh je neverovanje Božijoj Reèi i nepokornost Njegovoj volji.
5. Èovek ne može prestati da greši.
6. Èovek može steæi oprost verovanjem Božijoj Reèi i pokornošæu
Njegovoj volji.
7. Vera je verovanje Božijoj Reèi i pokazuje se pokornošæu njoj.
8. Veèni je život Božiji dar, koji æe se dati Njegovoj vernoj deci.
9. Veèni æe se život dati kod vaskrsenja, kada se Isus Hrist vrati na zemlju; to
je jedina nada èoveku za dobijanje besmrtnosti.
| PASUSI ZA ÈITANJE IZ BIBLIJE
Postanak 2 i 3; Psalam 49 i 146; Propovednik 9;
Rimljanima 5 i 6; 1Korinæanima 15
|
LEKCIJA 4 TEST
Podvuæi taèan odgovor na svako pitanje i prenesi ih na zadnju stranu.
KAKVU NADU IMAŠ?
Možda æeš imati poteškoæe u izražavanju bilo kakve odreðene nade koju možeš imati oko buduænosti. Možda ne razmišljaš dovoljno èesto o njoj ili razgovaraš o tome sa prijateljima. Ipak odreðene informacije o buduænosti se mogu dobiti na biblijskim stranicama.
Možeš pomisliti da nije važno da li znaš o biblijskoj nadi ili ne, tako dugo dok pokušavaš slediti opšte prihvaæena pravila dobrog života. Ako je tako, èiniš kobnu pogrešku. Nada izložena pred nama u Bibliji o buduæem dobru snabdevenog od Boga je obznanjeno èoveku da prihvati s revnošæu i iskrenošæu. Bogu se ne može udovoljiti bezbrižnom ravnodušnošæu o onome šta je On obeæao, niti æe On udeliti Svoj dar buduæeg života tamo gde ljudi nisu zainteresovani za Njegovu cilj.
Pomno razmotri sledeæe èinjenice:
1. Spasenje ovisi o našem prihvatanju i trajnom držanju nade propovedane od apostola:
"u nadi smo spašeni" (Rimljanima 8:24).
Hristova "smo kuæa mi AKO saèuvamo smjelost i ponos nade" (Jevrejima 3:6).
"Samo ako ostanete u vjeri utemeljeni, stalni i nepoljuljani u nadi evanðelja"
(Kološanima 1:23).
Evanðelje je "snaga Božija na spasenje svakomu tko vjeruje" (Rim.1:16).
2. Ima samo jedna nada izložena u apostolskom uèenju a ne nekoliko razlièitih ili suprotnih nada:
"pozvani (ste) na jednu nadu svog poziva' (Efežanima 4:4).
"nad(u) evanðelja" (Kološanima 1:23).
"išèekujuæi blaženu nadu" (Titu 2:13).
za koju "ste veæ èuli u Rijeèi istine - evanðelju" (Kološanima 1:5).
"navješæuje li vam tko neko evanðelje mimo onoga koje primiste, neka je
proklet" (Galaæanima 1:9).
3. Ta jedna nada je nada Izraela, ili nada utvrðena u izraelskom narodu, godinama prije nego što se pojavio Hrist, s obeæanjima danim ocima toga naroda:
"zbog nade Izraelove nosim (Pavle) ove verige" (Dela 28:20).
Isus Hrist je došao "da ispuni obeæanja dana ocima" (Rimljanima 15:8).
"njihov(a (Izraelaca) su)... obeæanja" (Rimljanima 9:4).
"spasenje dolazi od jevreja" (Jovan 4:22).
4. Ova nada predstavlja oèekivanje odreðenih dobrih budužih stvari, nadu u moæ Božijeg obeæanja, Kojega poštujemo s verovanjem u Reèi Njegove:
"vera je...uverenje o stvarima koje ne vidimo " (Jevrejima 11:1).
"savršeno se pouzdajte u milost koju vam donosi Objavljenje Isusa Hrista"
(1Petrova 1:13).
"jer nemamo ovdje trajna grada, nego onaj buduæi tražimo" (Jev.13:14).
"vjerom ojaèa(ni da damo) slavu Bogu, posve uvjeren(i) da on može uèiniti što je
obeæao" (Rimljanima 4:20,21).
5. Ukljuèuje nadu veènog života i baštinjenje kraljevstva Božijeg:
"u nadi života vjeènoga što ga, prije vremena vjekovjeènih, obeæa Bog,
On koji ne laže" (Titu 1:2).
"A ovo je obeæanje koje nam on obeæa: život vjeèni" (1Jovanova 2:25).
"baštinici Kraljevstva što ga je obeæao onima koji ga ljube" (Jakov 2:5).
"Tako æe vam se bogato osigurati ulazak u vjeèno kraljevstvo Gospodina našega i
Spasitelja Isusa Krista" (2Petrova 1:11).
"Doðite, blagoslovljeni Oca mojega! Primite u baštinu Kraljevstvo" (Matej 25:34).
6. Bez verovanja tome - srdaènog i radosnog verovanja - ne možemo biti spašeni:
"bez vjere (koja je uverenje o stvarima koje ne vidimo - vidi stih 1)
nemoguæe je omiljeti Bogu" (Jevrejima 11:6).
"Tko uzvjeruje... spasit æe se" (Marko 16:16).
"I tko god ima tu nadu u njemu, èisti se" (1Jovanova 3:3).
Mi moramo "saèuva(ti) smjelost i ponos nade" (Jevrejima 3:6).
"Ta u nadi smo spašeni" (Rimljanima 8:24).
Da rezimiramo, mi možemo reæi da je istinska nada "nada jevanðelja". Jevanðelje koje je Hrist propovedao se ticalo kraljevstva koje æe urediti na zemlji nakon svog obeæanog povratka s neba. Oni koji se nadaju nagradi na nebu nakon smrti su potpuno zastranjeni od biblijskog nauka. Isus traži da verujemo i prihvatimo srcem istinsku nadu koju je propovedao. To, ponavljano nam se govori u Novom zavetu, je bilo jevanðelje (ili blagovest) Božijeg kraljevstva. Obeæanje Novoga zaveta jest da oni koji su kršteni u tom jevanðelju æe biti vaskrsnuti iz mrtvih o Gospodinovu povratku, zatim suðeni, i ako zaslužni, primiæe dar veènoga života i baštiniti kraljevstvo koje æe se urediti na ovoj zemlji. To æe biti veliko ostvarenje Istinske Nade Jevanðelja.
