LEKCIJA 1. Biblija
Biblija sadrži velike tvrdnje. Jasno izjavljuje da je njezin autor Bog - Tvorac univerzuma. Tvrdi da otkriva Boga i Njegov cilj i govori s autoritetom. Ako se to tvrðenje ne može podupreti, onda Biblija jest najveæa i najokrutnija prevara koja je ikad zavarala èoveèanstvo. Ako se tvrdnje Biblije mogu održati, onda imamo u posedu najveæe svetsko blago.
Biblija kao istinska Božja Reè sadrži kljuè mira i sreæe. Odgovara na najzamršenija pitanja o znaèaju i cilju našeg postojanja i konaènog ishoda borbe izmeðu ispravnog i pogrešnog.
DA POMNIJE POGLEDAMO NJENE TVRDNJE
Pavle, pišuæi o Starom zavetu, veli: 'Sve Pismo, bogoduho... je' (2Timoteju 3:16). Svaka je reè izvornog rukopisa bila pisana pod idirektnim Božijim voðstvom. Apostol je Petar istaknuo istu èinjenicu: 'nikada proroštvo ne bi ljudskom voljom doneseno, nego su Duhom Svetim poneseni ljudi od Boga govorili' (2 Petrova 1:21).
Ova dva apostola tvrde Božiji autoritet pisanjima Staroga zaveta, zapisanih vekovima prije njihovih dana. Taj Božiji autoritet je odgovoran za potpuni sklad uèenja naðen u Bibliji. Pisci su bili odvojeni vremenom, obrazovanjem, zanimanjem, iskustvom i društvenim položajem, ipak sva se njihova pisanja sjedinjavaju u nastanku jedne jedinstvene Knjige.
ZAŠTO JE BIBLIJA BILA NAPISANA
Biblija nam govori kako je poèelo èoveèanstvo, i kako æe Božji plan spasenja odvesti konaènoj pobedi ispravnog nad pogrešnim i istrebljenju svakog traga greha i zla. Glavni je cilj Biblije obznaniti osuðenom èoveèanstvu taj put spasenja kroz Isusa Hrista. Stari i Novi zavet udruženo predstavljaju Isusa jedinim Spasiteljem èoveèanstva.
'A ova (znamenja) su zapisana da vjerujete: Isus je Hrist, Sin Božji, i da verujuæi imate život u imenu njegovu' (Jovan 20:31). U biblijskim stranicama nalazimo svo uèenje potrebno za ljudsko prosveæivanje, Božanstveni opisi ispravnog i pogrešnog, i o ljudskoj dužnosti prema Bogu i bližnjemu svome (2Timoteju 3:15-17).
Konaèno, Biblija je dana da nam kaže, u širem nacrtu, što buduænost nosi, da možemo biti spremni za Hristov povratak (2Petrova 1:19).
SADRŽAJ BIBLIJE
Biblija je zbirka knjiga podeljenih u dva glavna dela. Knjige Staroga zaveta su bile napisane prije Hristova vremena a knjige Novoga zaveta nakon Hristova vremena. Ima ukupno 66 knjiga. Naæi æeš njihovu listu na poèetku svoje Biblije. Bile su napisane od oko èetrdeset razlièitih pisaca u periodu od preko 1500 godina. Bile su pisane u jedan broj razlièitih zemalja - kao što su Izrael, Egipat, Italija i Babilon.
Sve knjige èine jednu doslednu temu - temu ostvarenja Božje namere s èovekom od samoga poèetka, zapisanu u Postanku do vremena kada æe biti 'Uspostavljeno... nad svetom kraljevstvo Gospodara našega i Pomazanika njegova i kraljevat æe u vijeke vjekova' (Otkrivenje 11:15).
STARI ZAVET
Knjige Staroga zavjeta se mogu podeliti na èetiri glavna dela:-
a) Knjige Mojsijeve Prva knjiga se zove Postanak, što znaèi poèetak. Govori nam o Božjem odnosu s prvim ljudima na zemlji. Zatim slede Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakon. One govore kako je Bog pozvao Abrahama, uèinio zavet s njim i s njegovim potomcima, izveo ih iz Egipta i dao im zemlju koja se sada zove Izrael.
b) Istorijske knjige Ove knjige, od Jošue do knjige o Esteri, su istorijski zapis Izraelaca (ili jevreja) i o Božjem odnosu s njima.
c) Pesnièke knjige Knjige Jova, Psalmi, Izreke, Propovednikova i Pesme nad pesmama su bile napisane na hebrejskom (jezik Izraelaca) u pesnièkom obliku. One sadrže vrlo važno uèenja o Božjim putevima i o dužnostima i oseæajima èoveka.
KNJIGE PROROKA
Reè prorok znaèi vidovnjak - netko ko predviða ili ima vizije, ne samo buduæih dogaðaja, veæ i Božjih zahteva èoveku. Duge proroèke knjige Izaije, Jeremije, i Jezekije prosleðene su jednim brojem kraæih.
NOVI ZAVET
a) Zapisi Evanðelja su èetiri zasebna prikaza Hristova života, napisani od Mateje, Marka, Luke i Jovana; svaki prikazuje evanðelje (blagovest) na vlastiti naèin.
b) Knjigu 'Dela apostolska' je napisao Luka i kazuje šta se dogodilo nakon Hristova vaskrsenja iz mrtvih. Kazano nam je kako su formirane prve crkve s apostolskim blagovešæivanjem širom rimskoga carstva.
c) Poslanice su bile napisane od nekih od apostola da pomognu ranim vernicima u malim, razbacanim mladim crkvama.
d) Knjiga Otkrivenje je bila poslednja Isusova poruka, dana u viziji apostolu Jovanu.
ISUS HRIST JE VEROVAO SVAKOJ REÈI STAROGA ZAVETA
Isus Hrist je središnja figura biblijskoga plana i kada se rodio nije postojao Novi zavet. Pismo koje je koristio i prouèavao je bilo Stari zavet. Isus je verovao tom Pismu, osnovao je svoje uèenje na njemu i prihvatio ga za nepobitni autoritet. Pogledaj u ovim pasusima: Jovan 5:46-47; Luka 24:27; Luka 24:44-48; Matej 22:29; Marko 7:6-13.
Isus govori o Abrahamu, Isaku, Jakovu, Davidu i Salomonu, i o mnogim drugim ljudima o kojima èitamo u Starom zavetu i temelji svoje uèenje na èinjenici da su ti ljudi bili stvarni i da celi Stari zavet jest Reè Božija.
BIBLIJA SE NE MOŽE DOKAZATI ZA LAŽNU
Sav razvoj današnje misli i tehnologije se udružio da utvrdi da su biblijski zapisi istiniti. Mnogi neprijatelji Biblije, ukljuèujuæi i neke veoma pametne ljude, su pokušali dokazati je za pogrešnu ali su svi omanuli. Buduæi da se istina ne može protusloviti, trebamo prirodno oèekivati da Reè Božja bude u skladu s vidljivim znanstvenim saznanjem.
Daljnji dokaz biblijskog autoriteta jest naèin na koji je saèuvana tokom vekova. Biblija je pobedonosno izdržala svaki ljudski pokušaj da je se odbaci. Bila je zabranjivana obiènom svetu; èitava izdanja su bila spaljivanja i mnoge su knjige bile napisane u pokušajima da je se opovrgne. Nijedna druga knjiga nije bila podložena takvom trajnom i odluènom protivljenju: Biblija još uvijek stoji, postojana i nepobediva.
Velika drevnost Biblije, njena oèuvanost i uticaj na èoveèanstvo su èimbenici koji se ne mogu ignorisati. Dokazi arheoloških otkriæa od ljudi poput Rawlinsona, Layarda, Smitha, Woolleya i Kenyona u Egiptu, Ninivi, Asiriji, Babilonu, Uru i Izraelu su sve oèite potvrde za istinitost biblijske istorije. Muzejski eksponati širom sveta jasno dokazuju to. Natpisi naroda koji su se borili protiv Izraela potvrðuju Biblijske prikaze o dogaðajima i drevnih obièaja i lokalnih navika. Današnja arheologija nastavlja dodavati gradiva podržavajuæi naše razloge verovanju istinitosti cele Biblije.
Èak i kritike o trudu prepisivaèa izvornih pisanja su odbaèene s otkriæem drevnih rukopisa. Znaèajno otkriæe Svitaka iz Mrtvog mora u 1947 je opskrbilo još vrednije dokaze o taènošæu Biblije. Ti rukopisi su jedni od najranijih dostupni, datirajuæi unazad do drugog veka p.n.e. Uprkos njihovoj starosti, neznatna odstupanja kojih ima su samo u pogledu sloviranja i ne pogaðaju nauka, proroštva ili isorijske èinjenice.
Tako posao arheologa potvrðuje na izvanrednom naèinu istinitost i pouzdanost Biblije i prema tome, direktno, da je proizvod Božije nadahnutosti.
PROROŠTVO DOKAZUJE BIBLIJU KAO ISTINITU
Sam Bog je odabrao proroštva kao veliki dokaz Svoje beskrajne nadmoæi iznad svih drugih biæa (Isaija 46:9-10; Isaija 42:9).
Biblija povremeno govori o dogaðajima koji æe se dogoditi tek nakon stotinu godina. U Matej 2 je zapisano da su mudraci došli u Jeruzalem i pitali: 'Gdje je taj novoroðeni kralj Jevrejski?' Kad je Irod to pitao svešenièke poglavare, oni su odmah odgovorili: 'U Betlehemu judejskome' jer stotinama godina unazad je bilo proreèeno u jednoj od knjiga Staroga zaveta (Mihej 5:2).
Kao dodatak proroštvima o Isusu Hristu, ima mnogo povezanih s drevnim narodima i, naroèito, sa Izraelcima. Mnogi drevni narodi su isèezli sa svetske scene ali Biblija je rekla da æe Izraelci preživeti. Izraelski narod još uvek postoji danas uprkos mnogim naporima njihova uništavanja (Jeremija 30:10-11). Ako je Biblija bila samo ljudski proizvod, u bilo koje vreme istorije, ovakva bi se izjava mogla naæi za lažnu. Jevreji su danas još uvek s nama sa svojom vlastitom državom, Izraelom, i njegovim glavnim gradom, Jeruzalemom, sad u njihovoj potpunoj kontroli.
Biblija nam daje potvrdu u tim èinjenicama. To je silni dokaz da je Biblija od Boga nadahnuta i stoga pouzdana.
SAŽETAK NEKIH OD RAZLOGA U VEROVANJE
DA JE BIBLIJA NADAHNUTA
1. Jedinstvo njene poruke uprkos broju pisaca koji su radili kroz veliki vremenski period.
2. Njeno èudesno oèuvanje.
3. Dokazi arheoloških otkriæa.
4. Ispunjenje biblijskih proroèanstava (daljnji æe se primeri dati u kasnijim lekcijama).
USLOVI ZA PRIHVATANJE
Ako želimo razumeti Bibliju, Isus je rekao da moramo postati poslušnima poput male dece, Matej 11:25. Moramo hteti naæi za sebe istinu i mudrost Božje Reèi (Izreke 2:3-6). Moramo verovati da æe nas Bog nagraditi u našoj potrazi (Hebrejima 11:6). Moramo želeti da dovedemo svoj život u sklad s Božjim zapovestima.
Isus je rekao: 'Ako to znate, blago vama budete li tako i èinili' (Jovan 13:17) i, 'Neæe u kraljevstvo nebesko uæi svaki koji govori: Gospodine, Gospodine! nego onaj koji vrši volju Oca mojega, koji je na nebesima' (Matej 7:21). Apostol je Pavle napisao: 'sa strahom i trepetom radite oko svoga spasenja' (Filipljanima 2:12).
KAKO DA UÈIMO IZ BIBLIJE?
Kao i sa svakim drugim uèenjem, redovno, plansko èitanje jest najkorisnije. Za poèetak, sledi predloge uèenja sadržane u ovoj lekciji. Sama Biblija jest svoj najbolji tumaè. Uvek razmatraj pasuse u njihovom kontekstu i uporeðuj Pismo sa Pismom.
Kako æeš napredovati s ovim kursom, videæeš da je svako osnovno verovanje podržano s jasnim i pozitivnim Pismom. S ovom osnovom sve prividno 'teški' ili 'protivreèni' stihovi se mogu objasniti ili uskladiti. Jedan concordance, marginalne preporuke ili biblijski komentari mogu katkada biti od pomoæi, ali se mora pamtiti da sastavljaèi tih stvari nisu bili voðeni Bogom i nisu bili nadahnuti. Ako njihovi zakljuèci protivreèe biblijskom uèenju, oni su u pogrešci (Isaija 8:20). Cilj ovog kursa i lekcija jest da vam pomogne da razumete Bibliju za sebe, da je možete prihvatiti kakva jest, Reè Božja, koja nudi nadu veènoga života svima koji je slušaju i izvršavaju.
PASUSI ZA ÈITANJE IZ BIBLIJE
2Timoteju 3; 2Petrova 1; Luka 24; Isaija 8:20; Dela 28:23-31; Efežanima 4:21-32
LEKCIJA 1 TEST
Podvuæi taèan odgovor na svako pitanje i prenesi ih na zadnju stranu.
